Дан Ивана Купале је древни словенски празник који су преци данашњих Руса почели да обележавају пре много векова. У многим суседним земљама овај празник је познат и под другим називима, док се у Србији слави као Ивањдан.
Првобитно, пре ширења хришћанства, празник је био везан за најдужи дан у години (20-21. јун). Прихватањем хришћанства обредни део празника је везан за рођење светог Јована Крститеља које се обележава 24. јуна, тј. 7. јула по новом календару. „Иванов дан“ је испуњен обредима везаним за воду, ватру, траву и остали биљни свет. И после многих векова, модерни Руси настављају да се ките појасевима од траве и венцима од цвећа. Већи део ових обреда врши се ноћу.
Главни догађај Купалске ноћи су „очишћујуће ватре“. Присутни најпре играју око њих, а затим их прескачу. Ко боље прескочи ватру, тај ће имати више среће.
Верује се да купалска ватра поседује магичну моћ и да може да одагна сву нечисту силу, нарочито вештице које су у Купалској ноћи посебно опасне.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
