Да ли су Руси имуни на екстремно хладне температуре?

За Валерија Маљкова, камионџију из Братска (3840 км источно од Москве), све је почело као и сваког уобичајеног јануарског дана 2013. године. Путовао је возом из Братска у мали град Алдан у потрази за хонорарним послом. Кренуо је, дакле, у пушионицу да запали цигарету пре спавања.

Ухватио се за кваку, отворио врата и схватио две важне ствари. Прво: врата не воде у пушионицу, већ на отворено – то су излазна врата вагона. И друго: врата су откључана а он већ излеће из вагона. Нашао се усред ничега, окружен сибирском тајгом на минус 40 степени Целзијуса, у тренерци и папучама.

Као што ће се касније изразити, није имао пуно избора. Потрчао је за возом. Трчао је 7 км, није себи дозвољавао да мисли на хладноћу и смрт и стигао је до најближе станице. Иако је испричао да је следећег јутра „добро размислио о свом животу“, Маљков се у овој прилици није ни прехладио.

Русија није јединствена у том погледу

Може се учинити да је запањујућа прича Валерија Маљкова типична за Русе толерантне на хладноћу, али она је непојмљива чак и за Русију. С времена на време Руси воле да причају анегдоте о својој способности да подносе ниске температуре. Једна од њих иде овако: на -42 по Целзијусу у Европи настаје саобраћајни колапс, а у Русији једу сладолед. Међутим, тешко да се ове приче о Русима и хладноћи пуно разликују од онога што можете чути од других народа, укључујући и оне који никада не доживљавају зиму и снег.

На пример, корисница Livejournal-а потписана као nihon81  присетила се колеге из Лондона и испричала како, ето, један Британац боље од ње подноси хладноћу, јер је живео у кући без централног грејања. Присетила се и младих Јапанаца који су је изненадили својом способношћу да зими ходају без капута. Изненађујуће, али чинило се да су били мање осетљиви на хладноћу од Руса.

Топла одећа је преко потребна

Истина је да је Русија заиста једна од најхладнијих земаља на планети, са просечном годишњом температуром од само 1,69 степена Целзијуса (2016). Александар Бељајев, заменик директора Института за географију Руске академије наука, објашњава да се Русија налази на северу и да нема планинске ланце који би земљу штитили од арктичких ветрова. Кавказ се налази на јужној граници Русије, а Урал се протеже од севера према југу.

Осим тога, у морима која окружују руску територију нема никаквих топлих океанских струја па велики део земље остаје изложен ледено хладним арктичким ветровима. Не чуди да се оба такозвана „пола хладноће“ налазе у северној хемисфери у сибирској Русији. Ти полови су Верхојанск (4678 км источно од Москве), где је најнижа температура од минус 67,6 степени Целзијуса забележена 1892, и Ојмјакон (5298 км од Мокве), са још нижом температуром од минус 67,7 степени 1933. Упркос томе, људи и даље живе у тим градовима.

И како Руси подносе тако оштре климатске у слове? Одговор је, како то кажу неки људи из Сибира, прилично једноставан. Морате имати пуно топле одеће и бити спремни да је често користите у јесен, пролеће, па понекад чак и лети. Каже се да прави Сибирац није онај који не осећа хладноћу, већ онај који се топло облачи.

Овај текст је део серије „Зашто Русија...”, у којој „Руска реч” одговара на најпопуларнија питања везана за Русију.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!