„Данас је годишњица онога дана када сам вас први пут видео. Тај дан... У мом животу... Што више размишљам, све сам уверенији да моје постојање не може бити одвојено од вашег. Ја сам створен да вас волим и да вас пратим. Све друге моје бриге су само заблуда и безумље“.
Највећи руски песник је имао много интимних веза, често се заљубљивао и написао доста врло лепих љубавних песама. Али чим се оженио младом Наталијом Гончаровом одбацио је пређашњи начин живота и писао жени дуга и нежна писма. Када су били одвојени Пушкин се много бринуо за њено здравље, а мучила га је и љубомора.
„Ја примећујем, анђеле мој, да сам некако све више залепљен за вас и сада већ више никако не могу да подносим одвојеност од вас, као што сам могао раније. Ти можеш ту чињеницу да употребиш у своју корист и да ме сада поробиш још више него раније. Али пороби ме, Ањка, и што ме више поробиш ја ћу бити срећнији. Jene demande pas mieux. [Ништа боље не могу ни да пожелим. (франц.)]“
После првог брака у коме није имао деце Достојевски се оженио по друг пут, овога пута својом стенографкињом Аном Сниткином, која је била 25 година млађа од њега. Ана му је помогла да у року заврши роман „Коцкар“ и родила му је четворо деце.
Прочитајте још! Три љубави Фјодора Достојевског
„Реците као поштена особа: хоћете ли да будете моја жена? Само ако је од свег срца, онда слободно реците ’да’. У противном је боље да кажете ’не’, ако имате макар и сенку сумње у своја осећања. Ради Бога, добро преиспитајте себе. Мени ће бити страшно ако добијем одговор ’не’, али ја га предвиђам и наћи ћу у себи снаге да то поднесем. Али ако као муж никада не будем вољен онако како ја волим – то ће бити ужасно!“
Софија Андрејевна је можда и најпознатија „пишчева жена“. Она је прави херој. Родила је ћудљивом Лаву Толстоју тринаесторо деце. Била је 24 године млађа од свога супруга. Својеручно је неколико пута преписала цео „Рат и мир“ уносећи безбројне и хаотичне пишчеве коректуре.
„Дусјо моја, анђеле мој, кученце моје, голубице, молим те веруј ми да те волим, много те волим. Немој ме заборављати, пиши ми и размишљај о мени што чешће. Шта год да се деси, па макар се ти изненада претворила у старицу, ја бих те ипак волео због твоје душе, због нарави. [...] Љубим те јако, јако, грлим те и опет љубим. Постеља ми изгледа усамљено, као да сам шкрти нежења, злобан и стар. Пиши!! Твој Antoine“.
Чеховљева писма жени су углавном кратка (њему припада афоризам „Сажетост је сестра талента“), али су нежна и иронична. Чехов својој жени тепа називајући је „Дусја“ и „кученце“, шаље јој пољупце и изјаве љубави, али јој у шали и прети да ће „бити бијена“ ако му не буде писала сваки дан. Олга је важила за ватрену личност, али је мужу писала врло нежна писма, пуна љубави: „Љубим те нежно, љубим сваку бору на твоме лицу“.
„Кунем се свиме што ми је драго, свиме у шта верујем, кунем се да никада нисам волео тако како тебе волим, са толиком нежношћу, до суза, и са таквим осећањем сијања. [...] Више од свега желим да ти будеш срећна, и чини ми се да бих ти ја могао дати ту срећу – сунчану и једноставну срећу, а не сасвим обичну.
[...] Волим те, и желим те, неподношљиво си ми потребна... Очи твоје, које тако зачуђено сијају када се завалиш у наслон и причаш нешто смешно – твоје очи, твој глас, усне, твоја рамена – тако су лагана, сунчана...“
Владимир Набоков, интелектуалац са снобовским манирима, био је дирљиво близак са својом женом. Када су били одвојени описивао јој је буквално све детаље свога живљења, чак и оне физиолошке. Набоковљева преписка са женом објављена је као посебна књига под насловом „Писма Вери“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
