Чудни странац по имену Воланд, представљајући се као професор црне магије, стиже у совјетску Москву. Он насумично разговара са два совјетска писца и изненађен је што су атеисти и не верују ни у Бога ни у ђавола. После овога почињу да се дешавају чудне ствари. Једног од писаца са којим је разговарао случајно прегази трамвај, а другог одведу у болницу за умоболне. Испоставља се да је Воланд сам Сатана, који стиже у Москву тридесетих година, пуну корумпираних чиновника, бирократа, профитера и циника.
У тој истој болници налазимо првог главног лика књиге, Мајстора. Он је совјетски писац који пише роман о Исусу. Међутим, рукопис овог његовог животног дела био је толико критикован да га је спалио, потом дуго лутао и на крају завршио у болници.
Његова вољена Маргарита га много подржава, сматрајући га генијем. Удата је за угледног војног инжењера, али свој луксузни живот мења за Мајсторов сиромашни кутак. Након што Мајстор нестане, Маргарита се враћа свом мужу, али потајно и даље у очају жуди да пронађе свог вољеног мушкарца.
Воланд је упознаје у оваквом стању и предлаже да је поново споји са њеним Мајстором, ако би она пристала да буде домаћица на балу који он организује. Маргарита пристаје и том приликом постаје вештица.
Након што је успешно испунила њихов договор, поново се сусреће са својим Мајстором и заједно налазе уточиште негде између раја и пакла.
Поглавља која причају причу о Маргарити и Мајстору испресецана су поглављима романа о Исусу из Назарета и Понтију Пилату, гувернеру римске провинције Јудеје, који има задатак да изведе Христа на суђење. Пилат је брутална особа, међутим, осећа чудну привлачност према Исусу, који све људе сматра добрим (и, на чудан начин, лечи ужасну Пилатову главобољу). Пилат не жели да га погуби, схватајући да је он само наивни лутајући филозоф, али због политичких разлога мора да изведе то суђење. Након Исусове егзекуције Пилат се само и нада да ће му Јешуа опростити.
Као што је роман о Исусу и Пилату био животно дело Мајстора, роман о Мајстору и Маргарити био је животно дело Булгакова и он је радио на њему до своје смрти 1940. године, а да га никада није објавио.
Роман има много аутобиографских детаља - проблеме које је Мајстор имао са романом о Исусу, Булгаков је искусио са својим књигама, као и борбу са совјетском цензуром. Исто као и Маргарита, Булгаковљева вољена жена Јелена била је удата за угледног човека, али га је оставила због сиромашног писца, жртвујући све и посветивши му цео живот.
Истраживачи Булгакова верују да је Јелена била тајни доушник КГБ-а и да је можда Булгаков знао за то и оправдавао је у роману. Наводно, потписала је уговор са „злим силама“ да он не би завршио у затвору.
Било је мало изгледа да би роман могао бити објављен у СССР-у због своје теме, библијских алузија, питања Бога и ђавола и очигледне критике совјетског друштва из 1930-их. Међутим, 1967. године објављена је скраћена, цензурисана верзија. Пуна верзија је, пак, угледала светлост дана у иностранству и такође је илегално распрострањена међу Совјетима путем самиздата (књига куцаних на писаћој машини које су могле да прођу кроз стотинак руку). И, 1973. године, у СССР-у је коначно дозвољено издавање комплетне верзије књиге која је наишла на велики одјек.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
