5 „руских“ мотива у Нетфликсовој серији „Сенка и кост“

Shadow and Bone, 2021, Netflix
16. марта почиње емитовање друге сезоне серије о Руској Империји у свету фантастике. Сазнајте шта се у серији нашло из реалне руске историје.

Списатељица Ли Бардуго је 2009. године написала тинејџерски роман из жанра фантастике, заснован на естетици, култури и политици Руске Империје с краја XIX века. Притом је успела да створи класичну причу овог жанра о изабраном јунаку у необичном свету стереотипа о Русији и ствари драгих руском срцу из различитих епоха.

Географски називи и имена јунака

Алтернативна Руска Империја назива се Равкија, а у њој живе људи који владају магијом, као и обично становници –  „отказници“ (у књизи ауторка их из неког разлога означава термином otkazat’sya, мада на руском то није именица, него глагол). Земља се налази у вишегодишњем конфликту са својим суседом земљом Шухан, која истовремено подсећа на Кину и Монголију.

Многи географски називи руском гледаоцу ће бити истовремено познати и забавни. Ту су Керч, Новокрибирск (sic!), Сибир и Нови Зем. Међутим, они немају никакве везе са својим реалним прототипима. Ауторка просто карту попуњава речима које јој падну за оку.

Језик у Равкији инспирисан је руским, али онај ко говори руски приметиће да Ли Бардука руски практично не познаје. Руски преводиоци романа и аутори синхронизације серије прилично су се помучили да исправе заврзламу која постоји када се ради о именима јунака и њиховом полу. Веома често женски ликови имају презиме у мушком роду, а мушки ликови у женском.

На пример, главна јунакиња је у оригиналу серије Алина Старков (уместо Старкова), док је један од првим моћних магова Иља Морозова (уместо Морозов), а другарица главне јунакиње Жења Сафин (уместо Сафина) и томе сличне бесмислице. Главни негативац серије генерал Кириган за руског гледаоца губи понешто од свог демонског карактера када се испостави да му је име Александар Морозова. Мада можда после Баба Јаге у интерпретацији Кијану Ривса то и не изгледа тако страшно. 

Разнобојни кафтани, униформе и руске бунде

У серији углавном видимо главне и споредне јунаке одевене у руском стилу и то пре свега у војничке униформе и кафтане.

Када се упознајемо са главном јунакињом Алином, она је картограф у Првој армији (коју чине људи без магијских способности). Њену униформу чини шубара од овчије коже, капа коју је увео цар Александар III за одређене припаднике војске Руске Империје, и мундир из времена Првог светског рата. У реалности у време када је руска војска почела да носи мундире таквог кроја шубаре од овчје коже су изашле из употребе.

Осим тога, крајем XIX – почетком XX века за жену је било практично немогуће да се нађе у саставу војске. Тим поводом можемо се сетити, на пример, Марије Бочкарове, која је почетком Првог светског рата желела да ступи у резервни батаљон, али су јој посаветовали да уместо тога постане милосрдна сестра. Марија није одустала и обратила се цару, који је услишио њену молбу. Тек тада је Марија могла да ступи у војску, где је временом заслужила Крст св. Георгија и три медаље за храброст.

Друга армија, коју чине магови, носи кафтане различитих боја. Боја и вез на кафтану зависе од тога какве магијске моћи поседује његов власник. У Руској Империји кафтан је био веома популаран током више векова. Свакодневни кафтани шивени су од сукна, као у серији, док су се за свечане прилике користили кафтани од свиле и плиша, при чему су популарне биле јарке боје. Почетком  XVIII века дворани Петра Великог су били толико занесени украшавањем кафтана везом, златним гајтанима и ширитима да је Петар морао да изда указ којим је ограничио ову моду, како би поданике ослободио сувишних трошкова. Кафтан за хладно време био је постављен крзном или овчијом кожом, што се може видети и у серији.

Царска породица

Равкијом у серији влада царска породица, при чему се у књигама цар зове Александар III, док му је у серији име промењено у Петар. Име једног од царевих сина је Николај, тако да гледаоца који познаје руску историју избор наследника у другој сезони неће изненадити. Глумац који тумачи улогу цара заиста подсећа на Александра, који је био крупан човек и који је, према сећањима савременика, волео да носи војничке чизме са увученим ногавицама.

Григориј Распућин и магија „гриша“

Људи са магијским способностима у серији се називају „грише“. Назив ове „расе“ формиран је од имена Григорија Распућина, чувеног пријатеља породице последњег руског цара Николаја II.

Распућин није у серији послужио као инспирација само за ову реч, него и за једног од најзлокобнијих ликова. Ради се о свештенику, царевом саветнику по имену Апрат. Његова улога у првој сезони није потпуно јасна, али је очигледно да на цара и двор има несхватљив утицај. 

У другој сезони гледаоци ће видети развој овог лика и моћи да га упореде са трагичном судбином Григорија Распућина, кога су убили завереници у покушају да спасу углед царске породице.

Ликови из руских бајки и легенди

Као што и доликује јунацима тинејџерске фантастичне серије, Алина и њени помоћници крећу у потрагу за чаробним бићима и предметима, који се у свету Ли Бардуго називају „појачивачи“. Они су, наиме, у стању да појачају магијске моћи неких чаробњака.

Два појачивача директно потичу из света руских бајки и легенди. Први је крљушт бића по имену Русаље. Код Ли Бардуго то је морски змај из дечјих бајки који под воду одвлачи лепе жене. Док је у руским легендама русалка злокобни дух који се појављује у облику жене с дугом косом у белој кошуљи у пољу, води или шуми. Она може да голица човека до смрти или да га удави у води. Нема крљушт ни рибљи реп, тако да од ње ништа слично не може да се добије.

Други појачивач који Алина Старкова треба да пронађе је жар-птица, митска птица са ватреним крилима, која се сматра за душу Равканске империје. У словенским бајкама то је птица са златним и сребрним перјем, око које се шири јарка светлост. Познато је да се храни златним јабукама, које дају младост, лепоту и бесмртност, а њена песма може да исцели болеснике. Проналажење жар-птице је класичан задатак главног јунака руских бајки.

У другој сезони љубитељи серије ће сигурно имати прилике да виде и друге ствари везане за Руску Империју, о којима нећемо писати да им не бисмо кварили ужитак. Упркос великом броју забавних грешака ауторке, „Сенка и кост“ је свет препун словенских чари који вреди упознати.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“