Редитељ Клим Шипенко (он је уједно био сниматељ и расветљивач) и глумица Јулија Пересиљд (она је уједно била и шминкер) специјално за филм „Изазов“ летели су у космос и заиста су провели непуне две недеље на Међународној космичкој станици снимајући кључне сцене. Према сценарију, обична жена, по професији хирург али без нарочитог искуства, приморана је да оде на Међународну космичку станицу (МКС) како би спасла живот једном космонауту.
Да ли је имало смисла летети тако далеко? И раније су снимани филмови о космосу, али на Земљи. И уопште нису били лоши.
Сваки редитељ ће потврдити да је у условима где дејствује гравитација крајње тешко приказати бестежинско стање. Али није немогуће. Довољно је поменути класичан филм совјетске фантастике „Преко трња до звезда“ (1980) који је својевремено био прави хит. Тамо је једна космичка сцена снимљена у базену пуном воде, а космонауте су играли гњурци у футуристичким костимима. Главни недостатак оваквог метода су неизбежни мехурићи ваздуха из опреме за роњење. Али и ту је пронађено решење – глумци су снимани „наопачке“, тако да су се мехурићи спуштали, што није толико падало у очи.
Филмаџије се, наравно, далеко чешће обраћају правим астронаутима, а не рониоцима. За пробе у бестежинском стању користи се специјални авион. Авион се најпре нагло пење у висину, а затим се нагло спушта, те тако унутра настаје нулта гравитација. Али она траје свега 25-30 секунди, не више. Због тога су творци филма „Аполон 13“ (1995) морали да изведу 612 летова како би снимили четири сата материјала.
Јефтинија је (али није једноставнија) варијанта да глумци висе помоћу сложеног система сајли и справа за качење које се затим бришу у постпродукцији. Тако је, између осталог, снимљена и чувена „Гравитација“ (2013).
На тај начин је крајње тешко постићи ефекат потпуне аутентичности. Потребно је много тренирања док глумац научи да прави добар баланс и спонтане покрете. Али шта год да се предузме, он никада не може потпуно слободно да се креће у кадру. Астронаути на филму обично направе пар скокова, а затим пронађу ослонац и више се не померају.
Услед закона физике угао снимања је крајње ограничен. Сниматељ нема много варијанти када снима глумца окаченог на сајле. Фронтално може, али одозго или са стране је већ проблем. У таквим сценама је посебно компликована монтажа унутар једног кадра, тј. континуирано померање угла снимања без монтажних резова. Пре „Изазова“ је тако нешто постигао само Куарон у „Гравитацији“.
Сва та ограничења нису важила за ауторе „Изазова“. На МКС-у је одрађено 12 пуних смена, снимљено је 78 часова и 21 минут материјала. У филм је на крају ушло нешто више од једног часа и за то време видимо Јулију Пересиљд из незамисливих углова, чак и њено пролетање кроз орбиталну станицу без икаквих резова. Она се креће слободно лебдећи, исто као и сниматељ. Такву кореографију и такав осећај реалности вероватно нема ниједан космички филм.
А не може се рећи да је све то било драстично скупље од „обичних“ филмова где се радња одвија у бестежинском стању. Декларисани буџет „Изазова“ је мањи од милијарду рубаља (око 12 милиона долара).
Непослушна коса у ово доба виртуозне CGI графике представља огроман проблем. Чак је и перфекциониста Кристофер Нолан направио пропуст са косом. Један од малобројних техничких превида у његовом филму „Почетак“ (Inception) може се видети у сцени са нултом гравитацијом, када јунак кога глуми Џозеф Гордон Левит хода по зидовима ефикасније од Спајдермена, али му коса „мирује“.
Али добро, Гордон Левит има кратку косу, па још и стилизовану брилијантином. Много је тежи задатак веродостојно приказати дугу косу која лебди у бестежинском стању. Због тога су девојке астронаути у филмовима кратко ошишане, попут дечака, или скупљају косу у чврсту пунђу.
У „Изазову“ тај проблем решава космос. Нису потребни никакви визуелни ефекти, коса главне јунакиње „живи свој живот“ и оставља фантастичан утисак веродостојности.
Звучи необично, али у космосу је решен још један традиционални „космички“ проблем. Помало је комично када се сва коса подигне и „неће да слуша“, а филмови о космосу су већином драматични, тако да непотребни гег може лако да убије сваку напетост. Међутим, космичка фризура Јулије Пересиљд толико се органски уклапа у амбијент да ми брзо на њу навикавамо и не осећамо никакав жанровски несклад. Напротив, осећај веродостојности само доприноси већој напетости.
„Изазов“ доказује да ми погрешно замишљамо космос. Већ нам је познато како изгледа Земља са МКС, јер се то приказује и у ТВ новостима, и у документарним филмовима. Испоставило се, међутим, да космичка станица изгледа нешто другачије када се снима професионалном камером RED, и када то ради професионални сниматељ, а Шипенко је у Калифорнији студирао и режију и камеру. И даље је она, наравно, фантастична и невероватно лепа, али ипак нема у њој толико хај-тека и футуризма као што би се могло помислити. Више је прилагођена за свакодневни живот и није толико оронула како се приказује у филму попут „Армагедона“.
Испоставило се такође да ми погрешно замишљамо боје и светлост у космосу. Шипенко је у орбити за осветљење користио три LED-панела, али светлост која допире кроз прозоре МКС стално се мења и уноси нови колорит у сцене, па се на Јулијином лицу све време преливају боје – час црвена, час плава, час зелена. Такве естетске „грешке“ не могу се испланирати на Земљи.
Данас, када се на компјутеру може насликати све што човек пожели, светска кинематографија се враћа рукотвореним ефектима, што је својеврсни парадокс. Најупечатљивији пример је филм Кристофера Нолана „Опенхајмер“ (Oppenheimer) који је на помолу, где је чак и нуклеарна експлозија имитирана без коришћења графике. „Изазов“ прати тај тренд, јер је практичан ефекат у кадру далеко бољи од компјутерског. У филму, наравно, има и компјутерских ефеката, на пример у сцени изласка у отворени космос. Аутори су се очигледно надали да ће ту сцену снимити уживо, али изгледа да се то морало оставити за неку другу прилику.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
