Василиј Кузјакин, запослен у предузећу дрвнопрерађивачке индустрије живи са породицом у далеком селу и има необичан хоби, узгаја голубове. Супруга Надежда, жена тешког карактера, не прихвата његову пасију и стално му држи предавања. Он се једном приликом повреди на послу и добија плаћено лечење на мору, где среће Раису Захарову са којом доживљава романсу у лечилишту. Када дође време за повратак, Василиј се не враћа кући и породици, већ одлази код Раисе.
Трагикомедија о проблемима у породичним односима постала је један од најгледанијих филмова тог времена. Филм је заснован на истинитој причи о породици Василија и Надежде Кузјакин из, родног краја аутора сценарија Владимира Гуркина, града Черемхова. Управо овде 2011. године откривен је споменик јунацима филма.
Један од најверодостојнијих и најсуровијих филмова о Другом светском рату. Радња смештена у Белорусију 1943. године преломљена је кроз визуру дечака Флоријана. Кроз његов доживљај гледамо велике битке и победе и борбу малог човека за живот.
Филм је освојио велики број међународних награда и оставио снажан печат у кинематографији двадесетог века, словећи за једну од најбољих ратних драма. По речима редитеља Елема Климова током приказивања филма „Иди и гледај“ у иностранству испред биоскопа су дежурала кола хитне помоћи која су одвозила преосетљиве гледаоце.
Телевизијски филм у пет наставака говори о дечаку Кољи Герасимову који је кренуо у продавницу по јогурт, а завршио у далекој будућности, где упада у авантуре космичких димензија и покушава да спасе Васиону од пирата. У томе му помаже нова другарица, девојчица из будућности Алиса Селезњова.
Филм је снимљен по мотивима фантастичне приповетке Кира Буличова „Сто година унапред“. Неки критичари наглашавају да филм иако говори о будућности, заправо је о прошлости, тачније својеврсни је одраз стања у земљи у њеној завршници, неколико година пред распад СССР-а.
Руководиоца грађевинских радова Владимира Машкова супруга шаље у продавницу по хлеб и тестенину. Поред пекаре он среће младића са виолином по имену Гедеван. Овај скреће пажњу главном јунаку на босог човек који тврди да је ванземаљац.
Како би доказао да је у праву непознати човек им показује справу коју зове машином за пребацивање. Машков мисли да он није нормалан, али случајно укључује апарат и тако пребацује себе и Гедевана у спарну пустињу на другој планети.
Комедија је имала снажан утицај на културу руског језичког подручја, многе измишљене речи и изрази постали су саставни део свакодневног говора.
Главна јунакиња, медицинска сестра већ неколико година виђа се са једним од својих пацијената, мафијашким босом и финансијским преварантом Андрејем Кримовим. Једног зимског дана у Јалти Алика очекујући свог љубавника изнајмљује на једну ноћ собу код човека са надимком Бананан и после тога се све више удаљава од вољеног човека, проводећи време са новим познаником. Кримов пак, покушава да је врати својим методама, и успут размишља о крађи ретке Гварнеријеве виолине.
Филм слови за један од главних симбола перестројке и руског рока, чији процват се догодио у другој половини осамдесетих. У филму играју многи популарни рок-музичари тог времена, од легендарног Виктора Цоја из групе „Кино“ до Сергеја Риженка из „Последње шансе“.
Филм снимљен по детективском роману Агате Кристи. Неколико људи који се међусобно не познају окупља се на позив непознатог човека на далеком острву усред океана. По доласку откривају да домаћина огромне виле нема, а снимак његовог гласа са грамофонске плоче оптужиће сваког госта понаособ на убиство. Нико не жели то да призна, али гости почињу да умиру и повратка нема.
Реч је о првој екранизацији у којој је задржан оригинални назив романа. Многи критичари приметили су да је совјетски филм снимљен према детективском роману Агате Кристи једна од највернијих адаптација литерарног штива. Поред тога важи и за први совјетски трилер.
Један од малобројних совјетских филмова који приказују последице употребе опојних средстава. Главни јунак по имену Моро враћа се у родни крај Алма Ату за коју га везују успомене на девојку Дину коју је некада волео. Међутим, видевши се са њом схвата да је постала наркоманка и одлучује да јој помогне да се ослободи зависности. После неколико неуспешних покушаја јунак решава да проблем сасече у корену и креће у лов на добављаче дроге.
Главне улоге одиграли су легендарни рок-музичари Виктор Цој из групе „Кино“ и Петар Мамонов из групе „Звуци Му“. Био је то њихов филмски деби. Скоро целокупну музику за филм компоновала је група „Кино“, а песма „Звезда звана Сунце“ постала је култна у СССР и то остала и данас.
Радња филма фокусирана је на Веру која тек што је завршила школу, а већ пуши, пије алкохол и иде у дискотеке. Верини родитељи не разумеју такав начин живота, и када код ње пронађу двадесет долара, што је у совјетско време било кривично гоњено, прете јој старијим братом кога се Вера јако боји. У једној од дискотека она се упознаје са Сергејем, а неочекивани сусрет прерашће у бурну романсу. Међутим овај однос не допада се родитељима главне јунакиње и могао би да уништи породицу.
Филм је знаменит пре свега по својој храбрости, јер „Мала Вера“ је први филм у СССР у коме је нескривено приказан сексуални однос. Филм је постао својеврсни заштитни знак перестројке и еманципације. Управо после његове премијере у совјетским биоскопима почели су да се појављују филмови са дотад табу темама, као што су били проституција, криминал, насиље у породици и многе друге.
Филм је снимљен по истоименој приповетки Михаила Булгакова. Пас луталица Шарик доспева у кућу професора Преображенског где бива укључен у експерименте у пресађивању људске хипофизе псу. Шарик полако све више почиње да личи на човека, што носи бројне не претерано пријатне последице по све.
Филм представља оштру критику бољшевизма. Сценарио се најчешће тумачи као алегорија на наопаки покушај присталица комунизма да из корена промене човечанство. Приповетка је дуго била забрањена у СССР-у а прво званично издање појавило се 1987. године, дакле годину дана пре премијере филма.
У средишту радње филма налази се медицинска сестра Тања која се у слободно време бави проституцијом. То уопште није лако пошто је реч о законски квалификованом кривичном делу, али, захваљујући свом шарму главна јунакиња успева да избегне непријатности. Међутим, њен живот се из корена мења након што је један од њених страних клијената ожени и одводи у Шведску. Али она ни тамо не само да не успева да нађе решење својих горућих проблема, него схвата да није ни мало лако да се извуче из канџи своје бивше професије.
Филм је снимљен по истоименој новели Владимира Куњина која је била својеврсна бомба у време перестројке. Поред тога „Интердевојка“ је први филм у СССР-у који није сниман државним новцем.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
