Извор: Legion Media
Кроз руску историју хлеб је увек заузимао посебно место на трпези. За већину Руса хлеб је имао свето значење, што због ритуала у древној Русији, односно сећања на велику глад и несташице хлеба у опкољеном Лењинграду. Живот у Русији био би незамислив без хлеба. Ово је наша мала листа, 7 најважнијих.
Извор: Legion Media
Кренућемо од „најмлађе“ врсте хлеба, замешене 30-тих година у Лењинграду. Да би испекли дарницки, или просто црни хлеб, потребна вам је мешавина пшеничног и ражаног брашна, а уместо сувог, користи се свежи квасац. Овај јединствени рецепт даје не само укусан, већ и један од најмање калоричних хлебова. Необично је да његова оригинална рецептура наводи да најквалитетније врсте брашна не треба користити, јер ће у том случају хлеб бити превише мекан. Иако се често назива црним хлебом његова боја дефинитивно више подсећа на сиву.
Извор: Legion Media
Ражани хлеб у Русији је увек био неупоредиво доступнији од пшеничног, зато што је раж боље успева у условима оштре руске климе. Овај хлеб долази право из Москве, срца Русије и отуда име му име столични, односно престонични. Округлог је облика, има нежну кору и мекан центар
Извор: Legion Media
Ово је друга најзаступљенија врста хлеба у Русији. Око његовог имена споре Москва и Санкт Петербург (где га зову и булка). Прави се искључиво од белог пшеничног брашна, па га често називају и бели хлеб. Оно по чему ћете увек препознати векну овог хлеба су широки зарези на кори. Хлеб је погодан за прављење сендвича. Сам његов назив нарезној изведен је из појма „резати на кришке“.
Извор: Legion Media
Ова врста хлеба има ритуално значење све до данашњих дана, као неизоставан део венчања и погребних церемонија. Каравај се по древним обичајима служио са сољу. Каравај ретко када буде поједен до краја, јер гости обично узму комадић, не више. Овај хлеб је веома леп за око, украшен је од теста направљеним фигурицама, цвећем и плетеницама. Округлог је облика који симболизује прошле дане и бројне старе ритуале повезане са сунцем.
Извор: Vostock Photo
Манастири су настојали да током историје направе најбоље хлебове, па није изненађење што заварној води порекло из манастира. Ова јединствена техника печења искључује употребу квасца, како сувог, тако и свежег, већ посебне „заварке“, или пивског квасца. Овај хлеб је у стању да дуго стоји и очува своју свежину. Слад који се према рецепту додаје даје пријатан укус и специфичну арому.
Извор: Vostock Photo
Мистериозно је како је овај хлеб доспео на нашу листу, јер нико није тачно сигуран око његовог порекла. Најпопуларнија верзија наводи да је име овог хлеба изведено из славне Бородинске битке, на којој је херојски погинуо генерал Тучков. На месту његове погибије генералова удовица подигла је манастир, а касније се и замонашила. У манастирској пекари први пут је испечен Бородински хлеб.
Једно је ипак сигурно, кору бородинског хлеба треба посути коријандером.
Извор: Legion Media
Поједници сматрају да се калач не може сматрати хлебом, већ пре посебном врстом пецива. Ово становиште није сасвим исправно и овај хлеб треба упоредити са модерним векнама, или древним каравајем. Калач има веома богату историју, која сеже вековима уназад и на овој листи у потпуности одговара. Пошто води порекло из древних времена, постоји много специфичних процедура у његовом припремању.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу