Они непрекидно врше ротацију својих поморских борбених снага (претпоставке су да се тренутно у Црном мору налази оперативна поморска борбена група НАТО коју чини око 10 разарача и фрегата, са перспективом њеног даљег пораста на око 20 борбених пловила) како би у континуитету не само задржали своје присуство, него и да би имали одморно и будно људство, које перманенто прати ситуацију у региону и учествује у појачаним војним вежбама са државама које се налазе на обалама Црног мора, а које су недавно примљене у НАТО.
Основни проблем за стратегију остваривања пуне доминације над целокупном акваторијом Црног мора, представља руско полуострво Крим, који због свог специфичног географског положаја и облика, неодољиво подсећа на непотопиви носач авиона. Штавише, без обзира на све околне државице које су своје поморске луке дале на употебу НАТО снагама, западна војна алијанса је овде (докле год је Крим чврсто у руским рукама) у стратешкој дефанзиви.
Западни војни стратези вероватно имају у плановима војно решење статуса Крима. За такву операцију им је потребан не само Кијев, који Крим сматра окупираним делом своје територије, него и Турска, која је на Криму присутна преко кримских Татара. Наравно, илузорно је очекивати да ове две државе могу самостално са својим војскама нешто озбиљније да ураде по том питању. Посебно што време не ради за НАТО.
Наиме, у последње време док се траже начини како и на који начин преузети Крим, Владимир Путин је са генералом Сергејем Шојгуом, од њега направио стравично јако упориште, која је поред Калињинградског „џепа“, или границе која дели Северну и Јужну Кореју, најмилитаризованија територија на свету. Ако дозвољавате да се и ја мало нашалим (мада у свакој шали има нешто и збиље), у неком имагинарном сукобу, мишљења сам да би пре пала Москва него Севастопољ. А која је вероватноћа да падне Москва? Па никаква...
Али западни стратези не деле то мишљење. Или „пресипају из шупљег у празно“ само да би нешто радили, да им дан не прође улудо. Наиме, према писању познатог руског војног аналитичара Сергеја Ишенка, амерички амбасадор у Бугарској, Ерик Рубин је недавно изјавио да се у стратешком планирању Пентагона разматра отварање сталне поморске базе, у непосредној близини руског Крима, у којој би био присутан ескадрон састављен од поморских диверзаната, који се налазе у саставу Америчке команде за специјалне операције SOCOM, познатији као „Морнаричке Фоке“ – United States Navy SEAL. Ова база ће се по свему судећи формирати код наших источних суседа, који се налазе у НАТО. Но овај пут није у питању Румунија, него Бугарска. Амерички амбасадор сматра да је „договор“ са бугарском владом већ постигнут, те да се у наредним месецима очекује значајно увећање америчких борбених потенцијала у басену Црног Мора, укључујући ту и примарну специјалну јединицу РМ САД коју ће да предводе америчке „Фоке“. Из речи амбасадора следи да је ова панокеанска тактичка јединица морнаричких командоса, већ на путу и да је у фази пребацивања у регион Црног мора. Наиме, од 13-30 априла ове године, на подручју Бургаса и Варне су се одржале веома интересантне здружене војне вежбе, у којима је поред класичних поморских састава учествовала и група поморских диверзаната из Navy SEAL са око 70 људи. Ова група је у вежби имала главну „ролу“. Поред бугарске технике, у вежби је ангажован и војно-транспортни авион С-130 «Херкулес», који је са групом америчких командоса увежбавао тајно десантирање на водену површину. Бугарски војници су им том приликом давали оперативну подршку.
Специјална јединица Navy SEAL створена је да изводи најсложеније тајне операције, које се спроводе по целом свету. Углавном, ове операције укључују елиминацију терориста и других неподобних елементата који се декларишу као непријатељи САД, али и за читав низ других специјалних задатака широког спектра, укључујући диверзантску активност, саботаже, субверзију, операције обуке и техничке помоћи паравојним и параполицијским јединицама у различитим државама где су угрожени амерички интереси (пошто се декларисала као једина глобална суперсила, САД практично сматра целу планету зоном својих интереса тако да не постоји ниједан једини квадратни метар на планети, који је ван тог доктринарног погледа). У том смислу посебно је интересантан случај једног од супер-тајних делова ове борбених групе, а то је 6. Група морнаричких командоса (SEAL Team Six).
У циљу прикривања постојања ове групе, унутар ове специјалне јединице, дат јој је рогобатан назив „Група за развој поморског специјалног оружја“. После 11. септембра 2001. године и трагичних догађаја у Њујорку, ова група је послана у Афганистан у својеврстан „лов на терористе“. Она у својој основи није велика. Састоји се од 300 командоса и још око 1500 људи, који се могу дефинисати као помоћно особље. Основу групе, чини тактички тим који је опремљен најмодернијим снајперским пушкама и средствима за извиђање, под упечатљивим именом „Црни ескадрон“. Искуство ове групе је огромно, и обухвата специјалне операције у Афганистану, Сомалији, Јемену, Сирији и Ираку. Поуздано се зна да су њени припадници учествовали и у специјалној операцији ликвидације једног од најпознатијих терориста свих времена, Осаме Бин Ладена. Ова операција је носила кодно име „Нептуново копље“ (Трозубац). Посебно је интересантан трагични догађај, који датира од 6. августа 2011. године, када се војно-транспортни хеликоптер Chinook под веома чудним околностима срушио на југу Афганистана (наводно оборен ватром са земље). У хеликоптеру су управо били припадници 6. групе SEAL који су лично учествовали у операцији „Трозубац“, од којих готово ниједан није преживео овај пад.
За освајање копна и продор у његову дубину из тамног и хладног океана „Фоке“ користе специјално пројектоване, практично бешумне диверзантске подморнице Mark 8 Mod 1 SDV, као и брзе десантне бродове „Пегаз“, „Циклон“ и SOC-R. Десантирање из ваздуха је поверено ваздушној компоненти која је углавном опремљена хеликоптерима „Морски јастреб“ и војно транспортним авионима С-130 „Херкулес“ и сл. Веома често, да би се што лакше инфилтрирали на непријатељско тло, поморски диверзанти користе и комерцијалне бродове, као што су велики транспортни бродови-танкери са контејнерима, туристички крузери и сл… Као награду за своје учешће у борби, поморски диверзанти добијају специјално направљен Томахавк (индијанска секира), који поред Нептуновог копља-Трозупца, представља и својеврсну амајлију и симбол јединице. Команда ССО САД је утврдила, да су после 11. септембра 2001, специјалне јединице САД које се налазе под њиховом командом извршиле на стотине борбених мисија широм планете. У оквиру ових извештаја наглашава се ефикасност ових састава на неутрализацији опасних терористичких субјеката, који су били велика опасност по глобалну безбедност света.
Међутим, без обзира на све то, несумњива је чињеница да су иза 6. групе поморских диверзаната остале реке проливене крви и гомиле лешева. А међу њима се налази и велики број невиних жртава. И то није тзв. „пропаганда из Кремља“. О безбројним специјалним операцијама у којима су страдали невини људи, писала је и америчка штампа, и то медији попут The New York Times. Посебно је интересантна скандалозна операција „морнаричких фока“ у реону авганистанског насеља Гази-Хан у провинцији Кунар, која се десила крајем 2009. године. У тој операцији, поред 6. групе морнаричких командоса, учествовале су и специјалне јединице авганистанске војске као и оперативци ЦИА. Главни задатак је било хватање или ликвидација једног од високо позиционираних људи из покрета „Талибан“. Операција је завршена тако, што је врелим оловом изрешетано на десетине људи који нису припадали талибанском покрету, нити су имали било какве везе са њима. Ово је установила истражна комисија на чијем челу је био бивши гувернер покрајина Кунар. Америчка команда за специјалне операције је покушала некако да ублажи овај догађај причом да су побијени људи били наоружани, међутим испоставило се и да то није било тачно.
Дејства 6. групе морнаричких командоса, пишу амерички новинари, обележила су масовна убиства мирних цивила, куда год су они пролазили. Тако су локални сељаци као и британски војници били сведоци немилог догађаја, када је у једном селу без икаквог разлога устрељен један мештанин. За овај догађај они су оптужили озлоглашени „Црни ескадрон“ које се налази у саставу 6. групе... Постоји читав низ осталих инцидената са трагичним последицама у којима су виновници биле америчке „фоке“.
Међутим, ако постоји разлог за деловање овакве једне јединице против терориста, у случају Авганистана, Сомалије, Јемена, Сирије и Ирака, поставља се питање, шта ова група ради у близини руских обала, у близини Крима, где деценијама није испаљен ниједан бојеви метак, сем за обуку? Наравно, одговор на ово питање није само познат западној политичкој и војној елити. Он је итекако познат и у Москви. И то добро анализиран и пројектован кроз адекватан контра-одговор. Наравно, сви детаљи који практично проистичу из овог одговора, нису познати широј јавности. Али индикативно је, да је 5 од укупно 10 против-диверзионих бродова пројекта 21980 „Грачонок“, које поседују војно-поморске снаге Руске Федерације, испоручено у јединице Црноморске флоте. Још 5 оваквих специјализованих патролних бродова се гради у Зелендољску, и није искључено да ће ускоро сви отпловити за Крим.
Шта је оно чиме располаже специјални против-диверзиони брод „Грачонок“? То је пре свега хидроакустична станица МГ-757 «Анапа» која открива подводна транспортна средства, које углавном користе ронилачке диверзантско-терористичке групе, затим специјални подводни уређај „Фалкон“, којим се управља даљински, путем тв-камера, и који може ефективно да ради на дубинама и до 300 метара. Такође, ту је хидро-акустични комплекс „Кальмар“, који се може користити и у спасилачким мисијама. Његов задатак је детаљно претраживање морског дна, а према речима произвођача може да открије предмете као што су бродске олупине на дубинама и до 600м. У случају откривања непријатељског циља, Грачонок по њему може да дејствује дубинским бомбама које се испаљују из даљински навођеног комплекса 98У или специјалним против-диверзантским ручним бацачима ДП-64 «Непрядва»..
Поред јединица Црноморске флоте, на Криму је недавно формирана и 112. Бригада Националне гарде - Росгвардия, која у свом саставу такође има патролне чамце опремљене техником за откривање подводних транспортних средстава, од којих су сви опремљени адекватним наоружањем за њихово ефикасно неутралисање. Међутим, поред ових површинских средстава који су специјализовани за откривање уљеза који „гмижу“ морским дубинама, основно средство за одвраћање агресора представља аналогна јединица америчким „фокама“. Та јединица је елита руске Црноморске флоте, и стационирана је у Севастопољу.
Представља је 102. самостални одред за борбу са подводним диверзантима, или „људи жабе“, који по својим укупним карактеристикама ни по чему не заостају за својим америчким „пријатељима“ који се налазе са супротне стране Црног мора. Њихова селекција, увежбаност и мотивација је на изузетно високом нивоу и према речима начелника ГШ ВМФ РФ Олега Бурцева, тренутно тешко да имају пандана у планетарним размерама. Тренажни програм обуке који се изводи унутар јединице је један од најзахтевнијих на свету, а посебна пажња се обраћа адекватном техничком опремању, оваквих високо-специјализованих борбених састава.
Да ли је руски адмирал у праву или не, одговор може дати само реални борбени судар у дубинама Црног мора. Није искључено да ће у блиској перспективи, овај мрачни фронт, пун вртложних струја и подводног муља, постати полигон врло вероватног „невидљивог“ рата између 2 војске. У сваком случају Руси своје госте неће дочекати само са хлебом и сољу.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
