Како је архитекта Барановски убедио Стаљина да поштеди цркву Василија Блаженог?

Да ли сте икад били у Москви? Да је историја била другачија, никада не бисте фотографисали живописну цркву светог Василија Блаженог. 1935. године, када је совјетска кампања против религије била у пуном замаху, Јосиф Стаљин је одржао састанак са најближим сарадницима о будућем архитектонском изгледу престонице.

Једна од најутицајнијих личности на састанку био је Лазар Каганович, који је са мапе склонио модел цркве како би отворио пролазак за тенкове који у паради прелазе преко Црвеног трга. Непотврђена градска легенда приповеда да је Стаљинова реакција била кратка и оштра: „Врати то назад”.

Иако не постоји документован доказ са овог кратког, али судбоносног састанка, многи верују да је архитекта Петар Барановски спасао симбол Москве од рушења.  

Крсташки рат једног архитекте

Барановски, дипломирани инжењер и стручњак за уметност, од раних 20-их година прошлог века водио је крсташки рат за очување и обнову архитектонских споменика, посебно религијских. Био је то опасан подухват у доба када је показивање симпатија према цркви могло човеку да створи озбиљне проблеме.

Барановски је такође заслужан за обнову бројних храмова и других архитектонских споменика укључујући Крутицко подворје, Коломенско и Казањску цркву.

Архивска фотографија

После револуције 1917. године совјетска власт је почела снажну репресију против цркве, а свештенство је посматрано као препрека на путу ка изградњи бескласног друштва. Средњовековне цркве су коришћене као спортске дворане, биоскопи, магацини, спаваонице и штале, али Барановски се није предао и повео је борбу за очување што већег броја цркава, класификујући их као архитектонске споменике.

Он је такође заслужан за обнову бројних цркава и других архитектонских споменика као што су Крутицко подворје, Коломенско и Казањска црква. Данас је немогуће замислити Москву без ових грађевина, али у то доба нико није могао да поверује да ће оне преживети совјетску власт. (Казањску цркву совјетска власт је на крају ипак порушила, али је обновљена 90-их година).

Телеграм Кремљу

Највећа победа руског архитекте било је то што је успео да сачува цркву светог Василија Блаженог. Његова ћерка, Олга Барановска, чула је приче о томе да се њен отац заједно са њом закључао у цркви како би спречио њено рушење, али она се не сећа да се догодило ишта слично. Она верује да је борба њеног оца била мање драматична, али једнако опасна: он је послао телеграм Стаљину.

„Напустио је канцеларију [Кагановича] говорећи против рушења и залупивши врата. Отишао је у пошту и написао телеграм: Москва. Кремљ. Другу Стаљину. Молим вас, спречите рушење цркве Василија Блаженог, јер би то совјетској држави нанело политичку штету”, присећа се Барановска шта јој је причао отац.  

Нико никада није видео овај телеграм, а друге верзије говоре о томе да је Барановски претио да ће се убити, да се закључао у цркви и да се борио са совјетском бирократијом терајући до врха власти.

Вероватно ће бити немогуће раздвојити истину од прича које су брижљиво улепшане за будуће нараштаје. Али једно је сигурно: храм светог Василија Блаженог данас поносно стоји на Црвеном тргу и привлачи милионе одушевљених туриста из целог света, а Петар Барановски је човек коме на томе треба да захвалимо.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!