Ова оклопњача је име добила по руском монаху који је 1380. године учествовао у бици на Куликовом пољу против Монгола. Брод је уништен у катастрофалној (за Русе) бици код Цушиме 27. маја 1905. године за време Руско-јапанског рата (1904-1905).
Овај брод је име добио у част још једног руског монаха који је заједно с Осљабјом учествовао у Куликовској бици (1380). „Пересвет” је за време Руско-јапанског рата погођен и Јапанци су га заробили. Придружио се њиховој морнарици под именом „Сагами”, а Русија је успела да га поврати тек 1916. Међутим, „Пересвет” је исте године налетео на немачку мину у Медитерану и потонуо.
И „Победи” је, као и „Пересвету”, било суђено да постане ратни трофеј Јапана за време рата с Русијом. Али за разлику од „Пересвета”, „Победа” се никад није вратила Русији, него је у јапанској морнарици служила до 1922. године под именом „Суво”.
Оклопњача „Император Александар III” је у немирном раздобљу Првог светског и Руског грађанског рата више пута мењала стране и имена. Пре него што се у децембру 1917. године придружила Револуцији, борила се против Османлија на Црном мору. После Брест-литовског мира (1918) брод (под новим именом „Воља”) је пао под контролу Немаца, а након њиховог повлачења из Севастопоља, под контролу Британаца. Оклопњача је 1920. године преименована у „Генерал Алексејев” и постала главни брод Беле флоте, која се у грађанском рату борила против Црвених. Предводила је конвој који је евакуисао белогардејце с Крима у Цариград.
Оклопњача „Дванаест апостола” је дванаест година провела у служби, а да није учествовала у биткама или већим акцијама све док 1911. није повучена из службе. Међутим, 1925. године је учествовала у снимању једног од највећих филмова свих времена: „Оклопњача Потемкин” Сергеја Ејзенштејна.
Након што је саграђена 1900. године, ова крстарица је четири године служила у редовима Руске морнарице. Током битке за Порт-Артур (1904) на самом почетку Руско-јапанског рата, брод је налетео на мину и потонуо. Ипак, Јапанци су 1905. године извукли „Бајан” и користили га као брод за обуку и минополагач под именом „Асо” до 1930. године.
Крстарица „Бојарин” била је још једна жртва Руско-јапанског рата. У свој водени гроб је потонула на самом почетку сукоба.
Када је поринут 1891. године, „Наварин” је био најмоћнији ратни брод Руске царске морнарице. Међутим, његова служба је била кратког века: потопљен је у бици код Цушиме заједно са још 20 руских ратних бродова.
Оклопњача „Император Александар II” је успела да преживи и Руско-јапански и Први светски рат, али не и Октобарску револуцију. „Зарја Свободи” (Зора слободе), како је брод био преименован, тешко је оштећена приликом побуне морнара Балтичке флоте у Кронштату у марту 1921. године, а наредне године је расходована.
Крстарица „Росија” (Русија) је преживела ратове с Јапаном и Немачком, а расходована је 1922. године.
Ова оклопна крстарица је била један од ретких јунака у неславној бици код Цушиме. Погођена је преко 20 пута, изгубила је 25 чланова посаде, док је преосталих 51 рањено, али успела је да потопи два јапанска разарача и тешко оштети крстарицу „Ивате”. Посада је „Адмирала Нахимова” напустила 28. маја 1905. године, када је брод почео да тоне.
Током битке код Цушиме „Адмирал Ушаков” се сукобио са знатно моћнијим јапанским крстарицама „Ивате” и „Јакумо”. Након неравноправне борбе, посада тешко оштећеног брода је одбила понуду непријатеља да се преда и потопила свој брод.
Ова крстарица је потопљена 1904. у Руско-јапанском рату, али Јапанци су је 1906. извукли и придружили својој флоти под именом „Сузуја”, где је служила још седам година.
Ово је један од најлегендарнијих руских бродова. „Варјаг” је учествовао у бици против шест непријатељских крстарица и осам торпиљарки на самом почетку рата с Јапанцима. Потпуно надјачан и тешко оштећен, брод разнела је његова посада 9. фебруара 1904. године.
Торпиљарку „Рјаниј”, познату и као „Сова” до 1902. године, заробили су фински Белогардејци 1918. године у Хелсинкију током Финског грађанског рата. Годинама је служила у Финској ратној морнарици као С-1, све док 1939. није расходована.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
