Становници Санкт Петербурга често по злу спомињу име оснивача овог града, Петра I. Сваки пут када дува ветар, пада киша, кад је хладно или кад Нева поплави град.
Прекрасни северни град је овог септембра доживео своју 310. поплаву, саобраћај је био у потпуном колапсу, број саобраћајних несрећа је троцифрен, као и број оборених стабала. Ниво Неве је порастао до 179 см.
А замислите сада ово: пре више од 90 година, 1924-те, ниво реке је достигао 369 см.
Била је то друга највећа поплава у историји Санкт Петербурга, тада званог Лењинград, и прва највећа снимљена фотоапаратом.
Вода је однела калдрму, а у неким деловима града кретање је било могуће само чамцима. Мештани су журили да спасу вредне музејске експонате.
Војне патроле су спречиле свеопшту пљачку.
Санкт Петербург је никао 1703. године на мочварној територији. Али цара Петра Великог су канали Амстердама тако очарали да је желео по сваку цену да и Русија има сличан град.
Временски услови су често лоши, улице, канали и небо су сиви... Депресивни, туробни ликови Достојевског су могли да оживе само у овом граду.
Највећу у историји поплаву Санкт Петербуг је доживео 1824. када се ниво воде подигао до 410 см. Несрећа је однела много живота, и описана је у Пушкиновој поеми „Бронзани коњаник“.
Нева је тада односила и мостове и читава гробља: сандуци давно сахрањених покојника су пливали улицама.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
