Снајпериста са 237 потврђених погодака: Вермахт је за главу Пасара нудио 100 хиљада рајхмарака

Данас вам представљамо Хероја Руске Федерације Максима Александровича Пасара, који је током Великог отаџбинског рата ликвидирао укупно 237 непријатељских војника и официра. Максим се родио у селу Нижњи Катар (данас Нанајски регион Хабаровског краја) на руском Далеком Истоку 30.августа 1923. Године. Од малих ногу је заједно са својим оцем ишао у лов, што је традиција међу Нанајцима. У истом месту је похађао и школу.

По почетку рата овај виспрени младић се са непуних 20 година добровољно пријавио да брани отаџбину. Са групом добровољаца се обрео у јединицама Северозападног фронта, где је захваљујући вештим баратањем пушком одмах примећен од стране официра и упућен на обуку за снајперисте. Он је у мају месецу 1942.године експресно завршио обуку за снајперисту, и одмах послан на фронт, где је за веома кратко време ликвидирао 21 непријатељског војника.

Почетком јула 1942.године његова матична јединица постаје 117.пешадијски пук који се налазио у саставу 23.пешадијске дивизије Црвене армије. Ова дивизија је по потреби била део 21.армије Стаљинградског фронта и 65. Армије Донског фронта.

Према сведочењу са фронта, Максим је био један од најефикаснијих снајпериста Црвене армије за време преломне фазе Стаљинградске битке. По извештајима са терена Пасар је уништио преко 200 непријатељских војника и официра у разрушеном лавиринту стаљинградских улица. Његова дејства су тако разорно деловала на морал немачких војника, да је за Пасарову главу расписана награда од 100 хиљада рајхмарака.

Команда Црвене армије је потом одлучила да овог човека искористи да своје знање пренесе и на новопридошле борце, који су имали почетног талента за формацијско место снајперисте. Он је у периоду између великих битака изводио инструктажу у свом 117. пешадијском пуку, која је уродила плодом. Наиме, само овај пук је у снајперским дејствима уништио 775 непријатељских мета. Његова методика обуке, као и тактика употребе снајпериста у формацији ранга пука објављена је и у војничким новинама која је штампана специјално за борце 23.пешадијске дивизије Црвене армије.Ова дивизија је била једна од најквалитетнијих формација Црвене армије, која је практично цело време рата била у непосредном борбеном додиру са непријатељем.

Крајем 1942.године, у жестокој борби са надмоћнијим немачким снагама Пасар задобија контузију, међутим наставља да се бори без обзира на повреде. Месец дана касније (22.јануара 1943.године), Пасар учествује у операцији Црвене армије у рејону села Песчанка (Стаљинградска област) где обезбеђује подршку пешадијским јединицама 117.пука. У једном моменту, стрељачки строј пука је упао у унакрсну паљбу укопаних митраљеских одељења непријатеља, који су били замаскирани. Да би се расчистичила потенцијално веома опасна ситуација, и обезбедила динамика у извођењу напада, ангажовани су снајперисти које је предводио Максим.

Пасар је успео да се на свега 100 метара дистанце приближи непријатељу, одакле је са погодног места уништио две немачке митраљеске позиције са комплетном њиховом послугом. На овај начин деблокиране су јединице 117.пешадијског пука коју се коначно могле да наставе свој напад.

Међутим, приликом ликвидације непријатељских митраљеских гнезда, дошло је до жестоке размене ватре где су Немци по позицији где се налазио совјетски снајпериста концентрисали готово целокупну ватру својих јединица, које су биле у непосредном ватреном додиру са Пасаром. Дејствовали су ПА флакови и артиљерија. Том приликом је смрто рањен и Пасар, који је убрзо подлегао повредама.

Чувени снајпериста Црвена армије, Максим Александрович Пасар је сахрањен у заједничкој гробници палих бораца чији споменик се налази на тргу насељеног места Городишје у Волгоградској области. Када је погинуо имао је 19 година.

Одликован је са високим војним орденима Црвене армије. Међутим, указом председника Руске Федерације В.В.Путина који је потписан 16.02.2010.године овај јунак је добио орден који му је свакако припадао, орден Хероја Руске Федерације.

Према захтеву породице орден "Златне Звезде" је уступљен Хабаровском музеју.

Данас његово име носи основна школа и Дом културе који се налазе у његовом родном месту. Једна од улица у Волгограду (Стаљинграду) носи његово име. На кућу у којој се родио постављена је и меморијална плоча.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!