Руски цареви су били посвећени и искрени православци, па су на сваки лек који нуде протестанти или католици гледали са сумњом. Чак и у случају истинске опасности, цареви би се најпре обратили локалним врачарама за помоћ. Сазнајте какве су необичне лекове они примењивали.
Венесекција или флеботомија била је једна од најчешћих медицинских метода коју су користили лекари од античког доба па све до краја 19. века, тј. негде око 2000 година. У недостатку других средстава за борбу против високог притиска, пуштање крви је било популарно као метода која привремено смирује пацијента и омогућава му да се осећа боље.
Прво забележено пуштање крви код руских царева било је приликом лечења Михаила Фјодоровича (1596 – 1645), првог владара из династије Романов. Његов син Алексеј I Михајлович (1629 – 1676) био је страсни соколар, па се пуштање крви у његовом случају вршило на необичан начин. На руку би му ставили сокола који би својим кљуном цару „пустио крв”.
Алексеј је од својих бољара тражио да заједно са њим пуштају своју крв. Немачки путник Августин Мајерберг описао је случај када је племић Родион Стрешњев покушао то да одбије (тврдећи да је превише стар и слаб). Алексеј га је ошамарио и шутнуо у задњицу, вичући: „Безвредни робе, зар свог владара ниподаштаваш? Може ли твоја крв бити вреднија од моје?” Стрешњев је морао да се повинује.
Руски цар Иван Грозни (1530 – 1584) веровао је у исцељујућу моћ драгуља. Иван Грозни је око врата носио панагију (медаљон са иконом), која је садржала „лековите” бисере и сафире. Џером Хорсеј (Jerome Horsey), енглески дипломата у Москви, описао је како му је Иван Грозни показивао драгуље и говорио му о њиховим моћима.
„Ево их дивни корал и предивни тиркиз, које видите, узмите их у руку, њихова природна боја је светла; а сада их ставите на моју руку. Отрован сам болешћу, видите, и они своје својство показују променом боје од чисте у мутну, они предвиђају моју смрт.” „Дијамант зауздава бес и сластољубље и чува умереност и чедност”, записао је Хорсеј цареве речи. „Рубин је најбољи за срце, мозак, снагу и памћење човека, прочишћава згуснуту и затровану крв. Смарагд потиче од дуге, овај драгоцени камен је непријатељ нечистоће. Посебно волим сафир, он одржава и јача храброст, весели душу, прија свим животним чулима, користан је за очи, прочишћава их. Све ово камење су дивни Божји дарови, њихово порекло је тајанствено, али су нам дати како би их човек користио и разумевао; они су пријатељи лепоте и врлине и непријатељи порока.”
Пића са високим процентом алкохола најпре су се појавила у Русији као врста лека. У 14-15. веку европски трговци су неку врсту оваквог пића представили једном московском кнезу.
Сама реч „вотка” у руском језику се појавила почетком 16. века са значењем „биљна тинктура са високим садржајем алкохола”. Вероватно у исто време цареви поданици су почели да производе мале количине жестоког алкохола дестилујући европска вина. Ове „вотке” продавале су се у апотеци на Црвеном тргу у Москви и могли су да их купе само најбогатији.
Вина су се такође користила као лек: за загревање тела и изазивање знојења. Када је Михаил Фјодорович био на самрти, његов доктор је покушао да му „очисти јетру” помоћу загрејаног белог вина. Али цар је ипак умро.
У Средњем веку се веровало да једнорози пасу на ливадама које човек никада није посетио. За ране руске цареве једнорог је био симбол светих, духовних моћи. Налазио се на царском печату Ивана Грозног. Текстови о чудесним моћима једнорога и њихових рогова чак и пре 16. века кружили су Русијом, а Иван Грозни је поседовао предмете направљене од „рога једнорога”, који су, вероватно, били начињени од рога нарвала, тзв. „морског једнорога”.
Веровало се да је „рог једнорога” (и прах од њега) универзални противотров. 1654. године Алексеј Михајлович је наручио рог из Либека у Немачкој. Следеће године цару су понуђена три рога за 11 000 рубаља. Рог једнорога је у то доба био скоро 50 пута скупљи од злата.
А како се проверавала аутентичност рогова? Др Клер Грифин, истраживач са Универзитета Кембриџ, записала је да су голубови коришћени за проверу деловања противотрова у царском двору. Једном голубу су давали арсеник, другом арсеник и прах од рога, а трећем прах од рога и арсеник после тога. При првом покушају сва три голуба су преживела, при другом преживео је само трећи голуб, што је доказало аутентичност рога. Али 1669. године. цареви доктори су одбили да користе рог након што су извели своје тестирање. Они су, наиме, открили да рог припада нарвалу. У 18. веку застарела медицинска средства су почела да излазе из употребе.
Иван Грозни се борио против старе руске аристократије, против кнежева и бољара који су се заверили да га скину са престола. Иван је притом интензивно користио отрове. 1570. позвао је немачког лекара Елисеуса Бомелиуса да припреми отрове за обрачун са непријатељима. Али је, плашећи да би сам могао бити отрован, Иван свакодневно узимао мале количине арсеника, најчешћег и најлакше доступног отрова тог времена, како би развио отпорност на њега и преживео могуће тровање.
Руски цареви су у 16. и 17. веку имали правило према којем су свако њихово јело најпре морале да пробају слуге, а ако бу лекар припремио лек за цара, сам је морао неколико пута да га попије пре цара, тако да владара није било лако отровати. Међутим, хемијска експертиза извршена на остацима Ивана Грозног 1965. године показала је да је цар умро од тровања живом.
Прочитајте такође! Како су одгајани руски царевићи?
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
