Зашто Црвена армија није ухапсила „српске“ потомке Лава Толстоја 1944. у Југославији?

Војници Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у ослобођеном Београду, 20. октобра 1944.

Војници Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у ослобођеном Београду, 20. октобра 1944.

Vostock-photo

Данашње московске Толстоје у кругу породице зову „српски Толстоји“ јер то су потомци двојице унука Лава Николајевича који су се 1945. године вратили из Србије у СССР. У интервјуу за Јутјуб канал „Балканист“ позната ТВ водитељка и праунука чувеног руског писца Фјокла Толстаја испричала је о животу њених предака у Србији.

Многобројни потомци Толстоја, рођена деца и унуци, који су доживели до 1917. године, напустили су Русији после Октобарске револуције (изузев композитора Сергеја Толстоја). Унуци руског писца Иља Иљич и Владимир Иљич били су бели официри који су живели у Србији од краја грађанског рата, односно око четврт века.

Фјоклин деда Иља Толстој био је морнарички официр Беле армије који је након грађанског рата пронашао своју супругу тек у Србобрану. Био је високообразован човек, али у Краљевини Југославији бринуо се о својој породици радећи као обућар, правећи лутке... Фјокла Толстаја то објашњава чињеницом да није желео да узме држављанство Краљевине Југославије, већ је живео са такозваним Нансеновим пасошем за лица без држављанства. Док је његов рођени брат Владимир Иљич узео држављанство и радио као угледни агроном.

Фјоклин отац Никита Иљич је рођен у Вршцу 1923. године. Занимљиво је да је српски свештеник одбио да крсти дете са таквим именом, јер било му је непознато. Никита би вероватно имао неко друго име да није српског епископа који је дозволио крштење, знајући да постоји такво православно руско име.

На питање како су се потомци Толстоја и бели емигранти осећали приликом доласка Црвене армије, Фјокла Толстаја одговара да су схватили да немају избора: или ће бежати даље на запад, или ће остати, али ако остану, вратиће се у СССР.
Пошто је њен отац Никита већ био у вези са партизанима, 1944. се лако придружио Црвеној армији као добровољац и ратовао у Мађарској и Аустрији.

Његови отац и стриц, Иља и Владимир су пак у Новом Бечеју били веома корисни црвеноармејцима јер познавали су домаће становништво и помогли војсци да лакше успостави са њима контакт. Чак су добили захвалницу од команде Црвене армије за помоћ приликом преласка војске преко Тисе. Толстоји су чували сличне папире који ће им нешто касније бити од користи. Након Другог светског рата браћа Иља и Владимир подносе захтев совјетској влади да њима и њиховим породицама буде одобрен повратак у Русију.

Никита Толстој је уписао Филолошки факултет у Москви, а касније постао један од водећих совјетских и руских лингвиста, слависта, фолклориста, доктор филолошких наука.

На почетку разговора са Олегом Бондаренком Фјокла Толстаја спомиње да су њени преци са покућнином у СССР донели и неке српске рецепте. А то што она описује као један од њених омиљених је највероватније намаз од патлиџана, малиџано или зелени ајвар.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“