Најефикаснији совјетски снајпериста из Другог светског рата Михаил Сурков ликвидирао је 702 непријатељска војника и официра. Током лета и јесени 1942. године у источној Украјини и на Северном Кавказу овај сибирски ловац је у просеку уништавао по 160 Немаца месечно.
Сурков није ратовао само снајпером. 30. новембра 1942. године приликом борби код осетинског села Ардон он се, учествујући у нападу, пробио у непријатељски бункер и бодежом усмртио читаво митраљеско гнездо од три човека.
Када је 30. новембра 1942. године рањен, млађи поручник Сурков је отпуштен из активне службе. Никада није добио највише одликовање – звање Хероја Совјетског Савеза. Не зна се зашто се то догодило. Према једној од најчешће спомињаних верзија, главни разлог је био његов бунтовнички карактер и дрзак језик, који се нису допадали надређенима.
Владимир Салбијев је прошао дуг и тежак ратнички пут: бранио је Лењинград и Стаљинград, учествовао у ослобађању Украјине, био три пута рањен. Шрапнел који га је погодио у главу код Харкова у марту 1943. године остао је с њим до краја живота.
Најбољи снајпериста 1. Украјинског фронта и један од најбољих у читавој Црвеној армији, Салбијев је усмртио 601 непријатељског војника и официра. Осим тога, обучио је низ ефикасних снајперских јединица.
За своје изузетне успехе Салбијев је добио преко двадесет одликовања, али као и у случају Суркова из непознатих разлога није му додељено звање Хероја Совјетског Савеза. Уместо тога је пред смрт добио други Орден Црвене Заставе.
О Василију Квачантирадзеу се говорило да је најбоље од свих умео да предвиди понашање непријатеља. Чувени совјетски снајпериста је усмртио 534 непријатељска војника и официра.
Квачантирадзе је радио како сам тако и у пару. Једно време са њим је у пару радио други прослављени снајпериста Кузма Смоленски (414 ликвидираних непријатеља). Једном су откривени док су се налазили у непријатељској позадини. Ступивши и отворени сукоб, ликвидирали су две непријатељске артиљеријске посаде и уништили преко тридесет Немаца, након чега су се пробили до својих.
Са звањем Хероја Василију Квачантирадзеу у почетку такође није ишло лако. 9. јула 1943. године команда 43. армије предложила га је за највише одликовање, али команда Калињинског фронта је одобрила да му се уручи само орден Лењина. Ипак, овај изузетни снајпериста на крају је добио заслужену награду. 24. марта 1945. године додељено му је звање Хероја Совјетског Савеза.
Обичан наставник математике из сеоске школе Ахат Ахметјанов ликвидирао је за време рата 502 непријатељска војника и официра. Податке о њима је брижљиво бележио у својој личној књижици, који је назвао „Обрачун освете“.
„Чини оно што је по мишљењу непријатеља немогуће. Чешће се постављај у његову позицију. Учи од непријатеља!“ – волео је да каже Ахметјанов. Своје искуство и знање је као инструктор пренео на две стотине снајпериста.
1944. године после рањавања у стомак Ахметјанов је повучен са ратишта. Са задовољством се посветио својој омиљеној предавачкој делатности.
Рат против нацистичке Немачке поручник Иван Сидоренко почео је као командант минобацачке чете. Током борби у Смоленској области почетком 1942. године морао је да пуца из пушке за шта је, како се показало, био веома талентован.
Команда је одлучила да Сидоренка пребаци међу снајперисте и није погрешила. Иван Сидоренко је усмртио око 500 непријатељских војника и официра и обучио 250 снајпериста. Више пута је своје ученике водио у заседе, учио их како да препознају навике непријатеља, како да памте њихова средства за камуфлажу, стазе којима се крећу и места на којима се скривају. 4. јуна 1944. године Иван Сидоренко је добио звање Хероја Совјетског Савеза „за узорно извршење борбених задатака команде на фронту борбе против немачко-фашистичких освајача и испољено јунаштво и хероизам“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
