Не, зима није била узрок пропасти Наполеонове армије 1812. године!

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Наполеон је 1812. године потучен до ногу. У делу „Наполеонов политички и војни живот“, Антоан Анри Жомини пише да је Наполеон повео преко 300.000 војника у директан пробој на територију Русије (док је укупна бројност Велике армије у то време износила 600.000).

У време битке на Березини (26-29. новембра 1812) последњи остаци Велике армије покушавали су да побегну из Русије. И ту је било свега 20.000-30.000 преосталих војника. Око 90% припадника Наполеонове армије било је убијено или рањено током руске кампање.

„На великом путу. Повлачење, бекство...“, Василиј Верешчагин 1887-1895.

Музеј Отаџбинског рата 1812. године/Public Domain

У европској штампи тај пораз углавном није тумачен као резултат војничке храбрости бранилаца Русије него као последица сурове хладноће која је задесила француску армију.

Како је Наполеон створио „Генерала Мраза“

Лист „Le Monitor universel“ био је главно оружје Наполеонове пропаганде. Током војне кампање 1812. године „Le Monitor“ је објављивао билтене који су информисали Французе о ратним збивањима и често је њихов аутор био сам Бонапарта. Император је знао да ће војници његове армије такође читати ове билтене па је осећао потребу да их додатно мотивише у време рата. У билтенима су наглашавани подвизи Наполеонових војника, а нису помињане победе руске армије, пише руска научница Анастасија Никифорова.

29. билтен Велике армије (децембар 1812. године).

Public Domain

Билтени су редовно информисали своје читаоце о временским приликама. На пример, 26. октобра у 24. билтену пише: „ Време је веома лепо. Јуче је пао први снег. Кроз 20 дана морамо бити у нашим зимовницима. Међутим, завршни 29. билтен непосредно пред слом Велике армије жали се на временске прилике као највећу ноћну мору ове кампање.

„14, 15. и 16. новембра термометри су показивали 16 и 18 степени испод нуле. Путеви су били оковани ледом. Коњи су сваке ноћи липсавали у коњици, артиљерији и комори, и то не стотине, него хиљаде коња, нарочито немачких и француских. Наша коњица је остала без коња, артиљерије и коморе, без транспортних средстава. Били смо принуђени да оставимо и уништимо већину нашег оружја, муниције и провијанта. Армија која је 6. новембра још увек беспрекорно функционисала, већ 14. је изгледала сасвим другачије – скоро у потпуности је изгубила своју коњицу, артиљерију и свој транспорт“, пише у билтену.

„Ледени Џек напада малог Бонија“, William Elmes, 1812.

Public Domain

Све је изгледало као да је мраз одузео Французима коњицу и артиљерију и потукао их до ногу, а да руска армија нема никакве везе са тим! Зар је могуће да француски војници никада раније нису видели зиму? Наравно да су је видели.

Француска армија је 1795. године заратила против Холандије у време врло хладне зиме. Мраз је стегао и када су се руска и француска армија сукобиле у бици код Пројсиш Ајлауа (7-8. фебруара 1807. године), али су Французи ипак маневрисали у мећави на смрзнутим језерима и рекама. Према томе, зима није била за њих никаква новост.

„Генерал Мраз брије малог Бонија“, William Elmes, 1812.

University of Washington/Public Domain

Па ипак, Наполеонова легенда о смртоносној хладноћи радо је прихваћена у француској, али и у британској штампи и јавности. Велика Британија је и даље била један од главних међународних супарника Русије те њима није ишло у прилог да хвале војну и стратешку умешност руских генерала и официра. Далеко згодиније је било рећи да је француска армија поражена због хладноће, тако да Руси нису изгледали моћно и опасно. Израз „Генерал Мраз“ смислили су творци британске карикатуре „Генерал Мраз брије малог Бонија“.

Louis Bombled /Le Petit Journal /Public Domain

А шта су на то рекли Руси?

Није ваљда стварно било толико хладно?

Денис Давидов, генерал и водећи командант герилских одреда 1812. године одлучно се противио тврдњи да је Наполеонова армија пропала искључиво захваљујући хладноћи. У чланку који је специјално посвећен овој теми Давидов цитира Жоржа Шамбреа, генерала француске армије који је учествовао у војној кампањи и кога су Руси заробили код Березине.

Портрет Дениса Васиљевича Давидова, Џорџ Доу, око 1828.

Ермитаж/Public Domain

„Хладноћа, сува и умерена, која је пратила трупе од Москве до првог снега, била је више корисна него смртоносна [за армију]. 27. октобра је било 5 степени испод нуле, 9. новембра 15 степени испод нуле, а 12. и 13. новембра 21 степен испод нуле“, написао је Шамбре. Та последња два дана су фактички била најхладнија, а затим је дошло до отопљења које је практично осујетило напад појединих француских јединица на Березину јер се река није заледила и хиљаде људи су изгубиле живот у води.

Битка код Пројсиш Ајлауа 1807, Жан Антоан Симеон Форт

Версајски дворац/Public Domain

Генерал Жомини отворено се противи идеји да је зима била главни узрок Наполеоновог пораза. „Главни разлози неуспешног подухвата у Русији биле су преране и претеране хладноће. Сви моји саборци су понављали ово до бесвести, али то уопште није тачно. Како су они могли помислити да ја нисам знао у које време се овај феномен догађа у Русији сваке године...! Зима уопште није дошла раније него обично. Напротив, дошла је 7. новембра а то је касније него иначе“, написао је Жомини. „Та хладноћа није била већа од хладноће за време кампање у Пројсиш Ајлау, али тамо моја армија није била узнемирена јер се налазила у земљи изобиља и ја сам могао да задовољим све њене потребе. Супротно се догодило 1812. године: недостатак намирница и свега што је неопходно изизвао је дезорганизацију трупа“.

Шта је био прави узрок пораза?

Ми већ знамо како је Михаил Кутузов намамио Наполеона у Москву и приредио му тамо замку, и знамо да је ту стратегију уништења Наполеонове армије путем исцрпљивања осмислио заправо Браклај де Толи. Главни узроци Наполеоновог пораза били су искључиво војне природе и нису имали везе са војним приликама и ниским температурама.

„Наполеон на брду изнад Бородина“, 1897, Василиј Верешчагин.

Државни историјски музеј/Public Domain

Велика армија заиста није била добро снабдевена и зато је била расејана и дезорганизована. У поразу је једну од најважнијих улога одиграо герилски начин ратовања. Руски сељаци су се сукобљавали са француским војницима где год су стигли и најчешће су их убијали.

„Сељаци из суседног села су ликвидирали део Тептјарског козачког пука Руске императорске армије који је чинило 60 козака“, пише Давидов у својим мемоарима. „Сељаци су помислили за козаке да су непријатељи јер нису имали чист руски изговор. Тептјари су били башкирски народ и нису добро знали руски језик, али су сељаци убијали и њих – толико је била велика њихова мржња према завојевачима. У таквим условима, а још и с обзиром на чињеницу да је у повлачењу бежала од руске армије, француска армија је била осуђена на пропаст.

Валтер Скот у својој књизи „Живот Наполеона Бонапарте“ се пита: „Ако су мраз и снег у Русији тако непремостива невоља, довољно моћна да уништава читаве армије, како се онда догодило да ту околност није узео у обзир тако чувени генерал [какав је био Наполеон], који је испланирао тако грандиозан подухват? Зар у Русији иначе никада нема снега? Зар су тамо мразеви у новембру ретка појава?“

„Наполеон је предвидео да ће у октобру постати хладно“, закључује Скот. „У јулу је он предвидео потребу да се припреме резерве хране довољне за његову армију. Али, он је био обузет нестрпљењем и због тога није предузео мере за превазилажење проблема глади и хладноће које је предвидео“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!