Крунидбене одоре руских монарха - права уметничка дела! (ИЛУСТРАЦИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У новом стилу  

У мају 1723. године у Кремљу је крунисана Катарина I. Церемонија је брижљиво припремана унапред, фактички преосмишљена, тако да се у њој комбинују европске и руске традиције. Уз звук добоша, звона и музику гардијских пукова из дворца су према Успенској цркви продефиловали Петар I и његова супруга. Император је носио свилени камизол (мушка струкирана јакна од лаког материјала до колена) и свилене килоте (кратке панталоне до испод колена) плаве боје, извезене сребром, а уз то шешир с пером. Крунидбену хаљину Катарине I загасито црвене боје, богато извезену сребром, сашили су берлински мајстори по шпанском кроју.

Крунидбена хаљина Катарине I

Wikipedia / Shakko

Занимљиво је да је хаљина у Москву стигла раскројена и да је уклопљена са фигуром и спојена на лицу места. И то у журби. Наиме, три дана пре крунисања царичина хаљина није још била готова. Шлеп раскошне хаљине носило је пет дворских дама. Током службе Петар I је лично преко рамена Катарине Алексејевне спустио огртач од златног броката, извезен грбовима и постављен крзном од хермелина, а затим јој на главу положио круну. Тако је царева друга жена званично постала руска царица.

Брокат за царицу

Припреме за крунисање Ане Ивановне изведене су у журби. Братаницу Петра I позвали су из Курландије у Москву после изненадне смрти Петра II. У фебруару 1730. године наследница престола је стигла Русију, а крајем априла архијереј Теофан Прокопович јој је на главу положио круну украшену великим бројем дијаманата, рубина и турмалина.

Портрет Ане Ивановне, 1730, рад Луја Каравака

Третјаковска галерија / Јавно власништво

За три месеца кројач кога је довела са собом сашио јој је хаљину од лионског броката са троугаоним шлепом. Тканина јој се толико допала да ју је наручивала и за касније хаљине. Царица је одори додала ланац са ордењем Св. Андреја Првозваног.

Круна за младог цара

Млади Петар II није се много бринуо о кроју одеће у којој је требало да преузме руски престол. За 11-годишњег наследника Катарине I француски мајстори су сашили кафтан, камизол и килоте од светлуцавог глазета – сребрног броката извезеног златом. Ова свечана одора је на светлости свећа у Успенској цркви сигурно изгледала невероватно ефектно.

Крунидбена одора Петра II

Wikipedia / Shakko

Одлучено је да се користи исти огртач који је припадао супрузи Петра I, док су направљени нова круна, покривена брилијантима, бисерима, сафирима и смарагдима, као и нови шар (держава).

Держава (шар) и сабља императора Петра II

Музеји Московског Кремља

Носи домаће!

За царицу Јелисавету Петровну могло би се рећи да је била „икона стила“. Историчар Василиј Кључевски је иронично запазио да је иза себе оставила 15 хиљада хаљина, два сандука свилених ципела, гомилу неплаћених рачуна и незавршен Зимски дворац.

Јелисавета Петровна, 1768, рад Генриха Бухгољца

Царско село / Јавно власништво

Њена страст према модерној одећи била је таква да су се сви француски новитети најпре испоручивали у дворац. Међутим, приликом припрема за крунисање наредила је да све тканине за церемонију буду искључиво руске производње. Укључујући и тканину за хаљину. Царске регалије је примила у хаљини од сребрног глазета, прошивеног златним гајтаном.

Крунидбена хаљина Јелисавете Петровне, 1743.

Kallista / Јавно власништво

Царица је поставила модни тренд за будућност. После њеног крунисања све крунидбене хаљине шиле су се од исте тканине.

Орлови на хаљини

Најраскошнија и највеличанственија церемонија крунисања била је по свој прилици приређена за Катарину II.

Катарина II, 1779, рад Виргилијуса Ериксена

David Collection, Copenhagen / Јавно власништво

Царица се појавила у хаљини од броката, украшеној најфинијом брабантском чипком и извезеној двоглавим орловима. Нико ни пре ни после ње није направио крунидбену хаљину са толико симболике, истичући славу монархије.

Музеји Московског Кремља

https://www.kreml.ru/

У складу са одором биле су и царске регалије које су дворски јувелири направили специјално за Катарину II. Круна, жезло и шар направљени за њу коришћени су на свим каснијим крунисањима.

Копија Велике императорске круне израђена 2012. године

Wikipedia / Shakko

Понос војничког мундира  

Посебну крунидбену моду нису креирале само царице, него и цареви. На пример, Павле I је одлучио да церемонију учини још симболичнијом, изабравши униформу телесне гарде Преображенског пука. Строги мундир од зеленог сукна са оковратником постављеним загасито црвеним плишем био је украшен са две звезде: орденима Св. Андреја Првозваног и Александра Невског.

Павел I 1796. и 1800. у одори за крунисање

Новгородски музеј / Јавно власништво; Павлов портрет рад сликара Владимира Боровиковског / Руски музеј / Јавно власништво

Током церемоније на Павла I је преко војног кафтана, као на византијске императоре, надевен плишани огртач са рукавима. На Васкрс 1797. године крунисан је не само цар, него и царица. Први пут је венчање било парно, а сви наследници престола су отада за ову церемонију бирали војничке мундире.  

Фолклорни стил

Николај II и Александра Фјодоровна

Universal History Archive / Universal Images Group via Getty Images

За време Николаја II одлучено је да се уведе ред у дворске одоре: даме при двору морале су да се појављују у руским хаљинама, а мушкарци у свечаним мундирима. Исто се односило и на крунисање. Зато је, када је почела припрема за долазак на престол Николаја II, кренуо позамашан посао. За царицу Александру Фјодоровну сашивена је хаљина у руском стилу од тешког сребрнастог броката из мануфактуре браће Сапожников. Тканина је најпре ишла на кројење у радионицу Олге Буљбенкове, а затим у московски Ивановски манастир, где се сребрним нитима и бисером украшавала по мотивима  фресака из Новоспаског манастира. И тек након тога готови делови су се враћали назад како би се повезали. Добијени резултат био је запањујући у сваком погледу. Наиме, поред све своје невероватне лепоте крунидбена хаљина је била и изузетно тешка – чак десет килограма, а уз њу је ишао ништа мање тежак огртач од златног броката, постављен крзном од хермелина.

„Крунисање Николаја II 14. маја 1896. у Успенском храму Московског Кремља“, 1898. / Лауриц Туксен

Државна галерија Ермитаж / Јавно власништво

Настављајући традицију, Николај II је на церемонији носио униформу пуковника Преображенског пука, која је за њега сашивена у радионици Николаја Норденштрема, главног кројача војних униформи за неколико генерације руске царске породице.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!