Како је руска кнегиња Олга пржила читаве градове, а затим постала равноапостолна

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Пре него што ће примити хришћанску веру, прва светитељка Русије је била незнабошкиња, као и остали њени сународници. Из тог периода њеног живота хроника је забележила како се Олга на језив начин осветила убицама свога мужа. Касније је донела хришћанску веру у руску земљу и у хришћанском духу васпитала унука, кнеза Владимира, који је затим крстио целу Русију.

Четири страшне освете кнегиње Олге

1. Рурик 2. Игор Кијевски 3. Олга 4. Свјатослав 5. Владимир Велики 14. Иван IV (у древним костимима, Ђулио Ферарио), 1831.

Из приватне колекције / Fine Art Images / Heritage Images / Getty Images

На историјској сцени Олга се појављује 945. године, после смрти свога мужа, кијевског кнеза Игора (како сведочи руска хроника „Повест минулих лета“). Он је зверски убијен док је скупљао данак од племена Древљана, потчињеног Кијеву. Древљани су га везали за две савијене јасике које су га рашчеречиле када су се усправиле.

Убице су мислиле да ће после смрти кијевског кнеза моћи лако да заузму његов трон. У ту сврху су хтели да свога кнеза Мала ожене младом Игоревом удовицом, па су јој чак послали проводаџије.

1. Иако веома млада, кнегиња Олга је по свој прилици схватила у каквој је опасности и она, и цела тадашња Русија. Када је лађа са 20 древљанских изасланика допловила до Кијева она их је примила као драге госте и заповедила својим слугама да целу лађу на рукама унесу у град и тако укажу представницима Древљана велику част и поштовање. И док су их носили, успут су их бацили у дубоку јаму, ископану специјално за ту прилику.

Олгина освета Древљанима. пре 1839, Фјодор Бруни.

Public Domain

2. Древљанима очигледно није имао ко да јави како је прошла њихова делегација, па су поверовали гласнику који је стигао из Кијева и поручио да би се Олга радо удала, али хоће да Древљани пошаљу угледније људе као проводаџије. И заиста, нова делегација се састојала од представника најугледнијих древљанских породица, трговаца и људи високог рода. Кад они стигоше Олга заповеди да се свима припреми парно купатило после напорног пута, пре него што их она прими у својим одајама. Изасланици уђоше да се окупају, а Олгине слуге их затворише и спалише купатило.

3. Одмах затим Олга одабра мању дружину и поручи Древљанима да пре свадбе жели да по словенском обичају приреди пир („тризну“) на месту погибије свога мужа на древљанској земљи. На њихово питање где су изасланици који су јој послати Олга им рече да они иду за њеном дружином и убрзо ће пристићи. Затим на мужевљевом гробу она приреди велики пир њему у спомен, где су Древљани пили а људи из Олгине дружине су их служили.

Чим се Древљани напише, Олгини људи их побише.

4. Али ни то није све. Олга је затим 946. године са великом војском кренула на Древљане и опколила њихов главни град Искоростењ. Древљани су се жестоко бранили, тако да кијевски ратници цео дан нису могли однети победу. Тада им Олга посла гласнике са поруком да је она вољна да повуче војску, уклони обруч и успостави мир уколико Древљани пристану на симболичан данак: по три голуба и три врапца са сваке куће. Ништа не подозревајући, браниоци града испунише тај услов, али чим паде мрак Олга заповеди да се свакој птици за ноге веже по један запаљени фитиљ (штапић од лако запаљивог материјала) и да се птица пусти. Свака птица одлете на кров своје куће, а кровови су тада били од сламе. Цео град се запали у истом часу. Ужаснути Древљани јурнуше да побегну из града, али их напољу дочека кијевска војска. Град је пао, а поражени Древљани су били принуђени да плаћају велики данак.

Олгина мудрост

Скулптурална композиција „Просветитељи“, споменик „Хиљадугодишњица Русије“, Велики Новгород.

Дар Ветер (CC BY-SA 3.0)

Олга се виртуозно осветила убицама свога мужа, али не зато што је била необуздана, него зато што је у паганском периоду то била очигледна порука свима који би евентуално могли помислити да се кијевски престо може освојити кнежевим убиством. Поред тога, слични кораци су наишли и на подршку у самом Кијеву, јер су и дружина и локални моћници тако схватили да је Олга одлучна и политички зрела владарка.

Олга је посетила територије које су биле потчињене Кијеву и тамо организовала скупљање данка и административне центре који ће се тиме бавити. Она је схватила да је до мужевљевог убиства дошло у великој мери због неодређених правила скупљања данка и недефинисане суме коју треба прикупити. Сада су кнежевски представници одговарали за прикупљање данка и уједно су одржавали ред и решавали судске спорове, тако да кнез није морао долазити лично. Другим речима, Олга је створила први административни апарат који је омогућавао владару да без одласка на терен прикупља данак и информације преко својих људи.

Тако је Олга још у младости стекла епитет „најмудрије“ владарке.

Први сусрет Игора и Олге, 1824, Василиј Сазонов.

Третјаковска галерија / Public Domain

Таква представа је одражена и у легенди о њеном пореклу и познанству са кнезом Игором. Кнез је био у лову у околини Пскова када је замолио чамџију да га превезе преко реке, и тек у чамцу је видео да се превозом бави девојка, и то веома лепа. Он је по обичајима тога доба био уверен да девојка из народа нема ништа против кнежеве пажње, али му се она одлучно одупрла и по једној верзији запретила да ће се бацити у реку, а по другој да ће кнеза бацити у реку. Игор је био толико импресиониран девојчином лепотом, чврстим карактером и разборитошћу, да је касније, кад је одлучио да се ожени, послао да му пронађу баш ту девојку Олгу.

Крштење у Константинопољу

Олгина мудрост се испољила и у томе што њој нису била довољна паганска веровања њеног народа. Она је са пажњом посматрала хришћане којих је у Кијеву временом било све више. Историчари немају јединствено мишљење о мотивима који су подстакли Олгу да се крсти. Једни сматрају да је то била духовна потреба, а други да су у питању политички интереси и жеља да се „прогресивнијом“ вером обезбеди развој државе. Било како било, Олга је одлучила да прими хришћанство и са тим циљем се отиснула у Константинопољ, главни град Византије.

„Крштење кнегиње Олге“, 1792, Иван Акимов.

Public domain

О том Олгином путовању, као и о целој њеној владавини, испредане су многе легенде. Према једној верзији, император Константин Порфирогенит, који је затим био кум на Олгином венчању, покушао је да запроси руску кнегињу, али је она вешто избегла тај брак.

Вративши се у отаџбину Олга је постала прва хришћанка у Русији (бар у тадашњем високом друштву). Њен син Свјатослав, међутим, није се угледао на мајку и умро је као паганин. Али је зато кнез Владимир, Олгин унук кога је према предању она васпитала, касније примио хришћанство и крстио целу Русију.

Поред тога, по Олгином повратку из Константинопоља у Кијеву почињу да се граде хришћански храмови (сматра се да је у Русији управо Олга била родоначелник зидања од камена) и да се у њима врше богослужења. Појавили су се и први свештенослужитељи руског порекла. Хришћанска вера житељима Русије више није изгледала као нешто туђе. Све више људи је примало хришћанство.

Равноапостолна светитељка

Света Олга, кнегиња Кијевска, друга половина 19. века. Налази се у колекцији Државног руског музеја, Санкт Петербург.

Fine Art Images/ Heritage Images / Getty Images

Олга се упокојила 969. године, а већ 972. и 978. се у хроникама помиње као светитељка. Канонизована је као прва хришћанка у Русији и „најмудрија међу људима“. Паганска освета Древљанима није представљала никакву сметњу, јер је то био догађај из претходног живота, пре крштења. У њеном житију пише: „Кнегиња Олга владаше областима Руске земље које јој припадаху не као жена, него као силан и разуман муж“. Олга је толико поштована да је 1547. године проглашена за равноапостолну, а у целом свету поред ње има још само пет таквих жена. Једна од њих је, на пример, Марија Магдалина.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!