Битка за Стаљинград: Све што сте хтели да знате о њој

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Најкрвавија битка у историји човечанства однела је преко милион живота и преокренула је ток Другог светског рата. Црвена армија је тада преузела иницијативу и није попуштала до самог краја ратног конфликта. Како је и којом ценом извојевана та победа?

Пут према Стаљинграду

Битка за Стаљинград, совјетски тенкови Т-34 у борби, 1942. или 1943.

Sovfoto/Getty Images

После тешког пораза који су крајем 1941. године доживели код Москве, Немци нису могли истовремено да крену у офанзиву дуж целог совјетско-немачког фронта као што је био случај на почетку операције „Барбароса“, па су се уместо тога усредсредили на јужни правац. Адолф Хитлер је 5. априла 1942. године усвојио план који је добио назив „Операција ’Плаво’“ чији је најважнији циљ било освајање богатих нафтних поља на Кавказу, где је вађено 70% укупне совјетске нафте.

У пролеће 1942. године Верхмат је држао своје положаје на истоку Украјине припремајући се за велику летњу офанзиву. Међутим, планирана „нафтна“ кампања није могла бити реализована без поузданог покривања са крила. Због тога су делови немачких трупа добили задатак да се пробију према Стаљинграду, великом индустријском и транспортном центру, и да тамо направе чврста упоришта дуж Дона и Волге.

Немачке трупе код Мајкопа.

Public Domain

Црвена армија је и сама допринела остваривању тих планова. Наиме, совјетске трупе су 12. маја кренуле у офанзиву код Харкова, у којој су доживеле потпуни крах и изгубиле преко 200.000 војника. Овде можете прочитати више о бици услед које је совјетска одбрана постала знатно слабија док су се са друге стране знатно повећале шансе да Вермахт изведе успешан продор према Стаљинграду. 

„Операција Плаво“ почела је 28. јуна. Немачке трупе су великом брзином напредовале у два правца: према Кавказу и према Стаљинграду. Преваљивале су стотине километара и одсецале десетине хиљада совјетских војника од њихове главнине. Овде сазнајте како се Немцима на југу Совјетског Савеза пружила прилика за нови „блицкриг“.

Стаљинград је жестоко бомбардован 23. августа 1942. године. Изгинуло је преко 40.000 људи, а већина зграда је претворена у рушевине. Погледајте како је овај чувени град на Волги изгледао пред почетак рата.

Немачка пешадија

Немачки државни архив (Bundesarchiv)

Трагедија коју је тога дана доживео совјетски град била је слична оној у британском Ковентрију, који је две године раније такође разорен бомбардовањем.

Пакао на Земљи

Под притиском 6. армије Фридриха Паулуса и 4. тенковске армије Хермана Хота совјетске трупе су се повлачиле према Стаљинграду. Средином септембра 1942. године Немци су се упустили у жестоке и крваве уличне борбе у самом граду.

Стаљинград 1937.

TASS

Стаљинград, који је за Хитлера у почетку био другостепени правац, сада је постао главни циљ. Обе стране су упорно слале у ову „кланицу“ све више и више снага, тако да се град претворио у прави пакао на земљи. О томе сликовито сведоче сећања очевидаца и писма са фронта.

Стаљинград је бранила 62. армија генерала Василија Чујкова. Командант је највише пажње посветио формирању мањих мобилних јуришних група које су се „рукама и ногама укопавале у зграде и земљу и чекале долазак фашиста, да баце на њих гранату“, или су подземним тунелима продирале у непријатељску позадину задајући тамо немцима болне ударце. Овде читајте више о улози генерала Чујкова у одбрани града на Волги.

Стаљинградска битка, 1942. Поглед из птичје перспективе на бомбу бачену на хемијску фабрику у Стаљинграду, Совјетски Савез.

Heinrich Hoffmann/Getty Images

Највећи терет борбе је, наравно, пао на плећа обичних војника. Овде су детаљно описане херојске епизоде Стаљинградске битке, на пример одбрана Павловљеве куће или опсада „Људниковљевог острва“, када је непријатељ притерао уз Волгу и са три стране опколио 138. пешадијску дивизију пуковника Ивана Људникова, а њени војници су дуже од месец дана држали мајушно парче земље поред фабрике „Барикаде“.

Поред Вермахта, браниоци Стаљинграда морали су да се боре и против другог, „невидљивог“ непријатеља. Граду је, наиме, претила епидемија колере, и само захваљујући надчовечанским напорима совјетских лекара избегнута је катастрофа. Овде прочијате како се све то одигравало.

Тренутак велике прекретнице

Совјетске трупе бране град.

Keystone-France/Getty Images

Немци су заузели већи део града, али им није успело да га у потпуности освоје пре мразева. Шеста армија је још увек водила тешке борбе у граду када су совјетске снаге 19. новембра неочекивано кренуле у велику стратешку офанзиву која је добила назив „Операција Уран“. Био је то снажан ударац по крилима немачких трупа, где су биле слабије румунске јединице.

У нади да ће избећи катастрофу Немци су брзо послали савезницима резерве као појачање. Занимљиво је да је чак и у то страшно време било случајева који представљају прави куриозитет. На пример, немачка 22. тенковска дивизија није могла да притекне у помоћ измрцвареној Трећој румунској армији, и то због обичних мишева! Овде можете прочитати више о подвигу „родољубивих“ глодара.

Обруч око групе армија Фридриха Паулуса која је бројала 330.000 војника затворен је 23. новембра. Међутим, у том тренутку нацистима још увек није изгледало да је ситуација катастрофална. Хитлер је наредио Шестој армији да се држи у граду, да се снабдева ваздушним путем и чека појачање.

Немачки ратни заробљеници

Владимир Јудин/Sputnik

И заиста, 12. децембра је почела операција „Зимска олуја“, тј. група армија „Дон“ под командом фелдмаршала Ериха фон Манштајна кренула је у пробој обруча. Колико су они успели да приђу граду и зашто им тај покушај није уродио плодом – о томе детаљније прочитајте овде.

Звер у замци

Почетком 1943. године Немци су изгубили сваку шансу да ослободе своје опкољене трупе. И поред тога, многи Паулусови војници су још увек веровали да ће Хитлер испунити обећање и послати им појачање.

Совјетски војници са заробљеним Фридрихом Паулусом.

Иља Таранцов/TASS

Совјетске трупе су преживеле „Зимску олују“, а затим потукле италијанске и румунске савезнице Немаца на Дону и потиснуле непријатеља неколико стотина километара од града, да би на крају отпочеле планско уништавање непријатеља у обручу. Како је војска генерала Константина Рокосовског сјајно извела операцију „Прстен“ можете сазнати овде.

У ноћи уочи 31. јануара 1943. године јединице 38. мотострељачке бригаде 64. армије пробиле су се до зграде робне куће у центру Стаљинграда и блокирале је са свих страна. Управо у тој згради се налазио штаб Шесте армије Фридриха Паулуса. Више о свим детаљима заробљавања немачког фелдмаршала Паулуса, о његовој даљој судбини и улози у Нирнбершком процесу читајте овде.

Ослобођени Стаљинград, јануар 1943.

Sovfoto/Getty Images

Два дана касније, 2. фебруара, последњи немачки контингент под командом генерала Карла Штрекера капитулирао је близу Стаљинградске фабрике трактора и фабрике „Барикаде“. Тога дана је окончана најважнија битка Другог светског рата.

Тријумф на Волги постигнут је захваљујући јунаштву совјетских војника, вишем нивоу војне вештине који су достигли команданти Црвене армије и низу грешака које је направила немачка команда. Овде читајте више о томе.

Legion Media

Тешко је преценити значај совјетске победе у Стаљинграду. Нацистичкој Немачкој и војнополитичком блоку Сила Осовине нанет је тежак ударац. Чланице антихитлеровске коалиције су биле охрабрене том победом, а Црвена армија је преузела иницијативу у рату и чврсто ју је држала у својим рукама до краја рата. Овде сазнајте више о тим и другим последицама најкрвавије битке у историји човечанства. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!