Спавање у трајању од 22 године: Заспао у време царства, а пробудио се у Совјетској Русији

Kira Lisitskaya (Photo: Daily Herald Archive/NMeM/Global Look Press; Public domain)
Алтајски сељак патио је од ретке болести – летаргије. Пао је у дубок сан, готово није дисао, а пулс му је био само неколико откуцаја у минути. Како је до тога дошло и шта се после буђења догодило са Качалкином?

Обичан сељак Иван Качалкин је имао среће. Када је заспао најдужим летаргичним сном у историји нису га лечили врачеви народним средствима распрострањеним у Русији пре револуције (бајалицама, молитвама, поливањем светом водицом или паљењем кудеље на грудима). Његово спавање одвијало се под надзором лекара.

После две револуције и даље је спавао

Качалкину је било 38 година када је заспао тако дубоким сном да су сви покушаји буђења били узалудни. Било је то 1896. године. У прво време је давао извесне знаке живота: могао је мало да отвори очи или да покреће руке. То га је спасло од опасности да буде жив закопан. Наиме, људи који би пали у летаргичан сан често су били проглашени мртвим и сахрањени. Редак медицински феномен привукао је пажњу лекара. Пацијент је пребачен у престоничку психијатријску клинику. Поред њега је организовано дежурство, а храњен је желудачном сондом.

Међутим, две године касије сва физичка активност оболелог је престала. Његова летаргија је попримила најтежи облик: потпуно је престао да се помера, кожа му је била бледа и хладна, зенице више нису реаговале на светлост, дисање му је било једва приметно, а пулс само два-три откуцаја у минути. У таквом стању је провео још 20 година.

„Живи леш“

Качалкин је био јединствен пацијент, али када се изненада пробудио 1918. године постао је права сензација. Научници из Немачке, Велике Британије, Холандије и Аустроугарске долазили су да виде ово „чудо“ .

У Русији се налазио под личним надзором добитника Нобелове награде Ивана Павлова. Ево шта је чувени физиолог записао о Качалкину у својим белешкама:

„...Сада устаје из кревета. Говори много и потпуно разумно. О свом протеклом стању каже да је разумео све што се око њега дешава, али да је у мишићима осећао страшну, несавладиву тежину, тако да му је било тешко да дише. То је био разлог што се није кретао, јео ни говорио.“

Међутим, сељак после буђења није дуго поживео. Умро је исте 1918. године од срчаног удара. Током година лежања органи су му атрофирали и после буђења нису могли да поднесу повећано оптерећење. Никад се није вратио нормалном животу. Тешко је могао да устане без туђе помоћи и споро је ходао на штакама, хранио се само течном храном.

Шта је проузроковало спавање?

Научници су детаљно проучили Качалкинов случај. Академик Павлов са својом теоријом спавања имао је сопствено објашњење. Он је сматрао да се читава активност људског нервног система састоји од смењивања два процеса – замирања и активирања. Али постоје и изузеци. Понекад стрес који је човек преживео може бити толико јак да мозак активира заштитну реакцију у циљу спречавања нервне исцрпљености: сви животни процеси се успоравају и човек тоне у дубок сан. Овакве случајеве психијатри третирају као кататонични ступор, својствен читавом низу психичких поремећаја.

По Павловљевом мишљењу, Качалкин је пао у летаргију због снажног емотивног потреса. Сељак је био страствени монархиста, тешко је поднео убиство цара Александра II, нестабилну ситуацију у земљи, а затим и смрт Александра III. Све то га је приковало за постељу, из које није хтео да устане и у којој је затим спавајући провео 22 године. Међутим, 1918. године, када је чуо како лекари разговарају о стрељању Романових, доживео је још снажнији шок, који је изазвао његово буђење.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“