Три најбоља совјетска аса у Другом светском рату

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Александар Покришкин

Херој Совјетског Савеза пилот Александар Покришкин.

Аркадиј Шајхет/russiainphoto.ru

„Пажња! Пажња! Покришкин је у ваздуху!“ – тако су немачки центри за узбуњивање и обавештавање упозоравали да се на хоризонту појавио ловац Р-39 „Еракобра“ (P-39 Airacobra) са тактичком ознаком „100“ којим је управљао чувени совјетски ас Александар Иванович Покришкин. Пилоти Луфтвафеа морали су да отворе четворе очи и да се повуку из других ваздушних борби, а они млађи су хитно позивани да се врате на аеродоме.

Покришкин је током рата извео преко 650 борбених летова, учествовао у 156 ваздушних окршаја и сам оборио 59 непријатељских авиона, и још 6 заједно са осталим пилотима у групи. Према другим изворима, однео је више од 100 победа.

Александар Иванович је био талентовани пилот, а уједно аутор и поборник нових тактичких формација и потеза у тактичкој борби. У питању су „маказе“, „напад сокола“, „клешта“, „љуљашка“ и др. Захваљујући њему се у Ратном ваздухопловству Црвене армије проширио ефикасни борбени поредак „Кубањска етажерка“ у коме су ловачки авиони добијали више простора у потрази за циљем.

Херој Совјетског Савеза пилот Александар Покришкин.

Аркадиј Шајхет/russiainphoto.ru

Био је на фронту од самог почетка рата и један је од првих пилота којима је било дозвољено да самостално одлазе у „слободан лов“ на немачке авионе када је непријатељ имао пуну доминацију у ваздуху. И то се односило чак и на непријатељску позадину. Такви летови су постали пракса међу совјетским пилотима тек од 1943. године.

„Покришкинов ратни таленат се јарко испољио у бици изнад Кубања“, сећао се касније пилот Михаил Водопјанов: „Он се тамо тукао са некаквом острвљеношћу, нестрпљиво тражећи на небу нову непријатељску жртву. Са висине се обрушавао на месершмитове, јункерсе и хајнкеле, и нападајући у великој брзини решетао их кратким али прецизним митраљеским рафалима, после чега су они као огњене кугле падали на земљу. Наши борци на првој линији фронта су неколико пута из ровова са уживањем посматрали његове муњевите и убојите нападе, те су препознавали Покришкинов авион чак и када је био превише високо и са земље се није могла видети бела тактичка ознака ’100’. ’Стотка’ је била позната на целом фронту. Ње су се фашистички пилоти много плашили“.

Александар Иванович је од 1944. године постављен на чело авионских пукова и дивизија, али је до саме Победе и даље летео и обарао непријатељске авионе. У послератном периоду је он као троструки Херој Совјетског Савеза догурао до заменика Команданта Противваздухопловне одбране СССР-а, а 1972. године је унапређен у чин маршала авијације.

2. Григориј Речкалов

Григориј Андрејевич Речкалов, двоструки Херој Совјетског Савеза (24.05.1943 и 01.07.1944), пилот ловачког авиона. Степски фронт, 1943.

Sputnik

Саборац Александра Покришкина Григориј Речкалов извео је током рата 452 борбена лета, учествовао у 122 ваздушне борбе, лично оборио 56 непријатељских авиона (према другим изворима 61), и још 5 заједно са осталим пилотима своје групе. Седео је за управљачем многих модела ловачких авиона, али му је најомиљенија била „Еракобра“.

Речкалов је био мајстор „слободног лова“ у који се обично упуштао на великим висинама (до 6.000 метара). Није му било тешко да пронађе жртву јер је имао изузетно добар вид.

Григориј Речкалов је у свом окружењу окарактерисан као храбар, непосредан и отворен човек, али је уједно био и веома непредвидљив. У једној ситуацији би дисциплиновано и стриктно извршавао наређења, а у другој би кренуо да гони непријатељски авион који се случајно појавио, запоставивши тако главни задатак.

Борбени авион Григорија Речкалова.

Аркадиј Шајхет/russiainphoto.ru

Врхунац своје пилотске каријере Речкалов је доживео у великој ваздушној бици за Кубањ у пролеће 1943. године, када је оборио 17 непријатељских авиона. „Није било ниједног лета у коме нисмо водили борбу“, сећао се касније он: „Фашиста је у почетку дејствовао дрско. Искрсне група и заокупи нас, и све видиш како се један по један наш авион запали и почне да пада. Али брзо смо прокљувили тактику фашистичких пилота и почели да примењујемо нове потезе: летели смо у паровима, а не у одредима, боље смо користили радио за везу и навођење, кретали смо се у формацији ’полице’“.

Ретко који совјетски пилот је могао да се похвали толиком разноликошћу оборених непријатељских авиона као Григориј Андрејевич. Његови „клијенти“ су били бомбардери Хајнкел He 111, Јункерс Ju-88 и Ju-87 ловци Месершмит Bf 109 и Фоке-Вулф Fw-190, разноразни транспортни и осматрачки авиони, па чак и хидроавион „Савоја“ (Savoia).

Двоструки Херој Совјетског Савеза Григориј Речкалов дочекао је крај рата на дужности инспектора за пилотирање у 6. гардијском ловачком корпусу. После 1945. године наставио је да служи у ратном ваздухопловству и догурао до чина генерал-мајора.

3. Иван Кожедуб

Иван Кожедуб

Борис Вељашев/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

„Прецизан маневар, вртоглава муњевитост јуриша и напад са најкраћег могућег растојања“ – тако је Иван Никитович Кожедуб дефинисао основе ваздушне борбе. Овај прослављени пилот је лично оборио 62 непријатељска авиона, што значи да је био најубојитији пилот ловачког авиона у Ратним ваздухопловствима Црвене армије и свих земаља антихитлеровске коалиције.

На фронт је дошао тек у пролеће 1943. године. Имао је 330 борбених летова и 120 ваздушних борби – мање него Речкалов и Покришкин. Али захваљујући својој иницијативи, хазардерском духу, доброј процени ситуације, одважности и интелигенцији постао је совјетски ас број један.

Као искусан борац Иван Никитович је увек тежио да први насртљиво нападне противника. Са друге стране, дејствовао је опрезно и хладнокрвно када је то било неопходно.

Херој Совјетског Савеза, командант 240. ловачког авијацијског пука Иван Кожедуб испред авиона Ла-5ФН.

Иван Шагин/Sputnik

Овако је Кожедуб описао један ваздушни окршај за време Курске битке: „У жару борбе сам се распалио и погрешио, изгубивши висину... Брзо сам почео да се дижем увис како бих ту грешку исправио, па су ми у реп ушла два месершмита... Мирно сам се дизао у спирали, а Немци за мном под сувише оштрим углом. Одмах сам схватио да у таквом подизању они морају или да заостану, или да почну да ’висе’. Пажљиво сам пратио ближи месершмит. И стварно, Немац је убрзо изгубио залет и брзину, па је почео да ’виси’. Брзо пребацих свог ’Лавочкина’ у ранверсман (маневар који омогућава брзу промену правца), кренух му у сусрет и запалих га првим добрим рафалом“.

Иван Никитович је био један од првих пилота на савезничкој страни који је успео да обори немачки млазни ловац Месершмит Me-262. Нажалост, оборио је (по његовим речима) и два америчка ловца P-51 „Мустанг“ која су га грешком напала у априлу 1945. године. Совјетски ас је схватио да су то савезници тек после окршаја, када је већ било касно.

У Корејском рату 1950-1953. је Иван Никитович Кожедуб командовао 324. ловачком авијацијском дивизијом која је однела 216 победа у ваздуху. Касније је троструки Херој Совјетског Савеза наставио да служи у ратном ваздухопловству на руководећим положајима, а 1985. је унапређен у чин маршала авијације.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!