5 чињеница о највећој светињи Романових – Феодоровској икони 

Феодоровска икона – јављена и чудотворна 

На може се са извесношћу рећи како је икона настала и ко ју је насликао. Према предању, налазила се у Феодоровском манастиру града Городца у Нижегородској области, када га је 1238. године спалила војска Бату-кана, а затим се „јавила“ други пут, овога пута становницима Костроме. 

Феодоровска икона без рама и са рамом

Јавно власништво

Како се наводи у Повести о јављању чудотворне иконе Феодоровске, 15. августа 1239. године, уочи празника Успења Пресвете Богородице, становници Костроме су на улицама града видели ратника са иконом Мајке Божје у рукама. Према предању, они су у ратнику препознали светог великомученика Феодора Стратилата, покровитеља хришћанске војске. Он је икону пронео кроз цео град, а наредног дана је кнез, који је ловио у близини реке Запрудње, северно од Костроме, угледао Богородичину икону како виси на дрвету. 

Постоје три различита предања у којима се спомињу три различита кнеза који су пронашли икону: костромски кнез Василиј Квашња, владимирски кнез Јуриј Всеволодович и Василије Јарославич, млађи брат Александра Невског. 

Али најважније је, како пише истраживач Алексеј Фјодоров, „то што се она није јавила сељаку, монаху или трговцу, него управо кнезу из рода Рјуриковича. То је одмах предодредило статус ове иконе као покровитељке власти“. 

Феодоровска икона са житијем. Друга половина XVIII века

Јавно власништво

Било како било, икона је пренета из Городца у Кострому, где је смештена у цркву Феодора Стратилата. Према предању, икона се није давала у руке самом кнезу, већ су могли да је пренесу само свештеници који су стигли из Костроме. Само име „Феодор“, по којем је икона добила назив, са грчког се преводи као „Божји дар“. 

Легенда каже да је 1262. (или 1264) године на језеру Свјатоје (4 километра од центра савремене Костроме) икона објавила чудо и помогла становницима Костроме да победе одред Монголо-Татара, ослепевши их „божанском светлошћу“. Отада се поштује као чудотворна икона. Крајем XIII века смештена је у Успенску цркву Костромске тврђаве, чији олтар није окренут према истоку, него према северу, ка месту где је икона пронађена. То је јединствен такав случај код црквене архитектуре тога доба. 

Успенска црква

Сергеј Прокудин-Горски

Била је симбол доласка Михаила Фјодоровича на власт 

Земски сабор је 1613. године изабрао младог Михаила Фјодоровича Романова за цара. Он се у то време налазио са својом мајком, монахињом Марфом, у Ипатјевом манастиру у Костроми. Мада извори из тог периода не спомињу Феодоровску икону у вези са доласком Михаила Фјодоровича на власт, већ „Нови летописац“, настао у време Романових, тврди да су изасланици упућени Михаилу и монахињи Марфи понели са собом Феодоровску икону. Дан 14. март (по старом календару), када је Михаил прихватио престо, сматра се даном када се слави сећање на Феодоровску икону. Овај празник данас се обележава 27. марта по новом календару. 

Позивање Михаила Романова у царство. 1800, Григориј Угрјумов

Руски музеj

Током првих година своје власти Михаил Фјодорович је, истичући статус иконе као покровитељке дома Романових, послао много скупих дарова за Феодоровску икону и богато даривао Успенску цркву у којој се она чувала. 

Иако је стекла статус царске светиње, икона је остала у Костроми. Како пише Алексеј Фјодоров, „црквена традиција поштовања јављања богородичиних икона не омогућава да се оне тек тако преносе с једног места на друго. То почива на једноставном уверењу да место где ће се икона налазити одређује воља Саме Богородице. Ни кнежеви, ни цареви, ни патријарси нису могли према својој вољи да мењају то правило. Они су смерно ходочастили у Кострому и не помишљајући да би икону могли да пренесу у Москву или Петербург.“ 

Феодоровска икона, 1910.

Јавно власништво

У част Феодоровске иконе многи чланови царске породице су добили име по оцу 

Када се 1684. године московски цар, Петров брат и сувладар Иван Алексејевич венчао са првом женом, њено име по оцу, „неблагозвучно“ за царицу, замењено је у част Феодоровске иконе. Прасковја Александровна Салтикова постала је тако Прасковја Фјодоровна, а њеном оцу је име Александар промењено у Фјодор. 

1689. године, када се Петар оженио Прасковјом Иларионовном Лопухином, њој су промењени и име (како се не би звала исто као друга царица) и име по оцу. Постала је Евдокија Фјодоровна, поново у част Феодоровске иконе. 

Сергеj Пjaтаков/Sputnik

Традиција се наставила у XVIII веку, само овога пута су по Феодоровској икони патроним добијали странци који су путем брака постајали чланови руске императорске породице. Карл Петер Улрих Холштајн-Готорпски, унук Петра Великог, тако је у православљу постао велики кнез, а затим император Петар Фјодорович. 

После рушења царске власти у Русији ликови на икони су потамнели 

После Октобарске револуције 1917. године Феодоровска икона је остала у Костроми. Међутим, у извесном тренутку ликови на њој су потамнели. Легенда тај догађај повезује са абдикацијом Николаја II.

У реалности се то, међутим, вероватно догодило услед низа неуспешних рестаурација. Комисија Народног комесаријата за просвету је 1919. године, наиме, под руководством рестауратора Игора Грабара извршила испитивање иконе. Затим је на лицу места у Костроми обављена рестаурација. Године 1929. икону је поново рестаурирао Грабар у Москви. Након тога ликови су постали готово неразазнатљиви, тако да чак ни рестаурација из 1964. године није успела да их поврати. Истраживач Алексеј Фјодоров сматра да је су ликови потамнели због несавесног деловања лично Игора Грабара и његових сарадника. 

Успенска црква, у којој се Феодоровска икона налазила, порушена је 1934. године, а икона је затим променила неколико адреса, пре него што је нашла место у цркви Христовог Васкрсења у Дебри.  

18. августа 1991. године Феодоровска икона је пренета у Богојављенску цркву Богојављенско-Анастасијиног манастира, која је враћена Руској православној цркви, поставши саборна црква Костромске епархије. 

Богојављенско-Анастасијин манастир

Slav Yakounin (CC BY-SA 4.0)

2000. године икона је поново постала покровитељка државне власти у Русији. 

На дан Феодоровске иконе Пресвете Богородице 27. марта 2000. године објављени су резултати председничких избора у Русији. Председник је постао Владимир Путин. Поклапање ова два догађаја омогућило је новинарима да поново почну да називају Феодоровску икону Богородице покровитељком највише државне власти у Русији. Сам Владимир Путин то није никада истицао, али је у августу 2000. године од архимандрита Јована (Крестјанкина) примио на поклон копију Феодоровске иконе. 

По благослову патријарха московског и целе Русије Кирила Феодоровска икона је 2023. године пренета је у обновљену Богојављенску цркву Костромског кремља. 

Богојављенска црква

Сергеј Пјатаков/Sputnik

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!