Иван Москвин, рад П. Павлинова
Издательство "Изобразительное искусство", 1977По наређењу козачког атамана Дмитрија Копилова на исток је упућен одред под командом Ивана Москвитина. Он је требало да истражи нове земље, наметне данак у натури локалним становницима на које наиђе, а такође потражи налазишта руде сребра.
Козаци су, осим тога, имали задатак да провере гласине о „великом мору-океану“ које се наводно налази на истоку. Москвитин је почетком септембра то успешно обавио. Одред Ивана Москвитина, који се састојао од тридесетак козака из Томска и Краснојарска, изашао је „на велико море-океан“ и основао прву руску насеобину на обалама Охотског мора, на самом северу данашњег Хабаровског краја.
Да би изашао на море, Москвитинов одред је 800 км пловио чамцима Алданом, притоком Лене, а затим осам недеља узводно реком Мајом, притоком Алдана. Затим су козаци превукли чамце по сувом до реке Уље, а затим су Уљом за две недеље допловили до Охотског мора. Међутим, успут их је чекала озбиљна препрека. Био је то огромни водопад висок 12 метара. Ту су морали да оставе чамце и да обиђу водопад, а затим пешке да наставе низводно. На ушћу реке Уље Москвитинови козаци су у августу 1639. године саградили зимовалиште – прво руско насеље на обали Тихог океана.
(5.640 километара - то је растојање од ушћа реке Уље до зидина Московског кремља ваздушном линијом. Савремени путнички авион прелети ово растојање за 6-7 часова, а пешаку би требало 180-200 дана и ноћи да га превали, под условом да не носи велики терет и да се креће равним и уређеним путем.)
На Русе је снажан утисак оставило море и природа која је била другачија од сибирске тајге. Један Московитинов козак је касније описао јакутском војводи Василију Пушкину како се мрести тихоокеански лосос: „А риба је велика, у Сибиру нема такве. Толико је има много да се мрежа само спусти и већ се од мноштва рибе никако не може извући напоље. Река је брза, а брзаци убијају рибу и избацују је на обалу. Дуж обале те рибе има много, као дрва. Њу једу звери – видре и црвене лисице...“
Московитинови козаци су од тамошњих Ламута, како су Руси тада звали Евенке, сазнали за „велику реку Мамур“ (Амур), која тече на југу, и наредне 1640. године су препловили скоро 1.000 километара дуж обале Охотског мора поред Шантарских острва и стигли до Амурског лимана.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу