Изградња Транссибирске железнице кроз сочиво америчког фотографа

1/16. Група железничких службеника. „Велики сибирски пут“, како се раније називала Транссибирска железница кроз Евроазију, повезује Москву и Санкт Петербург са највећим индустријским градовима Источног Сибира и руског Далеког Истока.

2/16. Овакве запреге користили су извођачи радова током изградње железнице у Источном Сибиру. Светски саобраћајни одбор ангажовао је уметника и фотографа Вилијама Хенрија Џексона да од 1894. до 1896. путује овом пругом, која се тада градила. На том путовању снимио је више од 25.000 фотографија.

3/16. Бараке железничара, Источни Сибир. Транссибирска железница појављује се у Гинисовој књизи рекорда у три категорије: укупна дужина (око 9300 km), број станица и време трајања изградње. Полазна тачка: Москва, Јарославска железничка станица. Одредиште: Владивосток.

4/16. Изградња железнице у Сибиру. Званично, изградња је почела 19. маја 1891. (31. маја по јулијанском календару; грегоријански календар је у СССР-у почео да се користи 1918) недалеко од Владивостока (9100 km од Москве). Полагању темеља присуствовао је царевић Николај Александрович, будући император Николај II.

5/16. Станица Миас. Радови су заправо почели пре овог датума, почетком марта 1891, изградњом деонице Миас-Чељабинск на Јужном Уралу.

6/16. Пуковник Владимир Петрович Трусов. Почетком 20. века Транссибирска пруга обезбедила је поуздан превоз између европског и азијског дела Русије.

7/16. Група кочијаша. На свету не постоји грађевински подухват који би могао да се упореди са изградњом ове пруге – у погледу трошкова, обима и тешкоће изградње. Ипак, пуштена је у рад годину дана пре него што је планирано.

8/16. Поглед на реку Усури, на граници између Манџурије (некадашњи назив за област на североистоку Кине) и Сибира. Транссибирска железница није само повезивала Сибир и руски Далеки Исток са осталим областима Русије. Захваљујући њој, изграђен је низ нових градова и насеља у најудаљенијим крајевима земље.

9/16. Жена из Манџурије са децом. Изградња Транссибирске железнице кроз Русију званично је завршена 1916, за време Првог светског рата, када је у рад пуштена Амурска железничка пруга дуга око 2200 km.

10/16. Група козачке деце на манџуријској граници. Трошкови изградње Транссибирске пруге од 1891. до 1913. износили су 1.455.413.000 рубаља (према ценама из 1913). Целокупан пројекат финансиран је средствима руске државе, без страних кредита.

11/16. Манџуријска запрежна кола. Овом пругом годишње је могло да се превезе 100.000 теретних вагона годишње.

12/16. Цркве у Краснојарску. Краснојарск је једна од главних станица на Транссибирској прузи.

13/16. Стамбене и пословне просторије губернатора Краснојарска. Краснојарск је пријатно место, где можете цео дан провести у шетњи и уживати у природи.

14/16. Земунице за боравак осуђеника. Уместо на робију, државне власти су велики број осуђеника слале да раде на изградњи пруге у Сибиру.

15/16. Група осуђеника током радова на изградњи пруге. Данас Трассибирска железница постаје једна од главних туристичких дестинација у Русији, поред Бајкалског језера, Москве, Санкт Петербурга и историјски значајних градова Златног прстена.

16/16. Козачки коњаник на путу од Москве до Чите (6200 km). Највећи градови дуж пруге су Владивосток, Хабаровск, Иркутск, Новосибирск, Јекатеринбург, Нижњи Новгород и Москва. Нови систем куповине карата пружа могућност да се стигне до неког од ових градова, тамо проведе неколико дана и онда настави даље путовање.