15 сликарских симбола Русије 19. века

1/15. Карл Брјулов: Коњаница (1832). Главни мотив ове слике је снага коња коју покорава једноставна лепота.

2/15. Павел Федотов: Избирљива невеста (1847). Ова слика Павела Федотова чувена је по свом приказу свакодневног живота руских сељака.

3/15. Исак Левитан: Златна јесен (1895). Мајсторско приказивање светлости комбиновано са слободним импресионистичким стилом чини ову слику чувеном и омиљеном.

4/15. Орест Кипренски: Портрет Александра С. Пушкина (1827). Савременици су звали Пушкина „Сунцем руске поезије“. Иза песника се види статуа Музе са лиром.

5/15. Иља Рјепин: Иван Грозни и његов син Иван, 16. новембра 1581. године (1885). Ова слика прича причу о најтрагичнијем дану у животу руског цара Ивана IV Грозног.

6/15. Василиј Суриков: Смртна казна стрелаца (1881). Цар Петар Велики наредио је погубљење групе побуњеника после устанка 1678.

7/15. Алексеј Венецианов: На ораници у пролеће (око 1820). Ова слика приказује чисту лепоту архетипске руске жене. Дете је симбол плодности. Жена као да лебди над земљом, креће се споро и грациозно.

8/15. Александар Иванов: Јављање Христа народу (1837-57). Иванов је на овој слици желео да прикаже цело човечанство у тренутку који је променио његову судбину.

9/15. Иван Ајвазовски: Дуга (1873). Ајвазовски се сматра једним од најбољих сликара пејзажа на свету. Дуга је имала посебно значење за све сликаре епохе романтизма.

10/15. Василиј Перов: Ловци на предаху (1871). Перов је био страсни ловац, тако да су сви његови прикази ове разоноде потпуно аутентични. Три ловца су различита: леви је стара искусна причалица, средњи је сумњичав, а трећи је лаковерни новајлија.

11/15. Иван Шишкин: Шума јарболних борова у Вјатској Губернији (1872). Шишкин је сматрао да је руска природа неодвојива од руских идеја, живота и нације. Борова шума у подне је за њега била симбол притајене снаге Русије.

12/15. Виктор Васњецов: Аљонушка (1881). Девојчица Аљонушка је лик из руских народних бајки. Овде је приказана као руска сељанчица и зрачи тихом лепотом послушног сирочета.

13/15. Василиј Верешчагин: Апотеоза рата (1871). Пирамида људских лобања снажно приказује деструктивну силу рата.

14/15. Василиј Пољенов: Московско двориште (1878). На својим сликама Пољенов је прославио сцене из свакодневног живота обичног народа. Црква која се види на овој слици и данас се налази у Улици Арбат у самом центру Москве.

15/15. Иван Крамској: Непозната (1883). Ова слика неименоване жене веома је интригантна. Хероина није лепа у традиционалном смислу, али је на свој начин заносна и обучена по последњој моди.