Величанствена архитектура Карла Росија из доба Руске империје

Карло Роси један је од оних архитеката без којих би било немогуће замислити данашњи Санкт Петербург, прави драгуљ Русије. // Здање Главног штаба и Александров стуб на Дворском тргу.

Град је никао на неплодном мочварном земљишту почетком 18. века и израстао у величанствен симбол нове Русије. // Тријумфални лук зграде Главног штаба. Поглед из улице Велика морска.

Најбоље архитекте тог времена учествовале су у изградњи новог и амбициозног града на Неви. Импресивна здања у стилу касног барока, настала у 18. веку према пројектима Бартоломеа Растрелија, дала су новој престоници јединствену и елегантну појаву. // Тријумфални лук на згради Главног штаба.

Најпознатије Росијево дело је зграда Главног штаба на Дворском тргу. Руска војска још увек управља једним делом ове грађевине, док је у остатку здања смештен Државни музеј Ермитаж.

У 19. веку Карло Роси је граду подарио још величанственији изглед, достојан престонице једне империје. // Улица Карла Росија у Санкт Петербургу.

Росијев неокласицистички стил одлично је пристајао зградама државне управе. Попут здања Главног штаба, и зграде Сената и Синода требало је да одсликају моћ Руске империје. И данас се овде организују важне церемоније, будући да су ту смештени Уставни суд Руске Федерације и Председничка библиотека „Б. Н. Јељцин“.

Друго Росијево ремек-дело, Михајловски дворац, прави је драгуљ империјалног стила. Архитекта је, поред палате, пројектовао и унутрашњу башту, трг испред здања и две оближње улице. Од краја 19. века зграда се налази у власништву државе и у њој је смештен Руски музеј.

Поред изградње царских резиденција, Роси је обогатио и културну сцену Санкт Петербурга. У Александринском театру на Невском тргу одигране су бројне чувене позоришне представе.

Јелагински дворац, Росијево рано дело, био је летња царска резиденција. Дворац је оштећен током опсаде Лењинграда да би касније био реконструисан.

Геније из Санкт Петербурга своју каријеру је заправо почео у Москви. Његова црква свете Катарине у Вазнесењском манастиру у Кремљу представљала је изванредан пример псеудоготске архитектуре. Ипак, једино Росијево московско здање није сачувано – бољшевици су цркву срушили 1929. године.

Роси је оставио трага и ван руских престоница, на пример у Тверу, где се налази такозвани Тверски императорски путни дворац. Палату у неокласицистичком стилу, у којој су чланови владарске породице одседали током путовања од Санкт Петербурга до Москве, Роси је реконструисао средином 19. века.

Роси је учествовао и у пројектовању Руске националне библиотеке чију је изградњу наложила још Катарина Велика.

Роси се чак опробао и у пројектовању традиционалног крстокуполног православног храма. По његовој замисли подигнут је звоник Свето-Јурјевог манастира у Новгороду, најстаријем у Русији, саграђеном још у 11. веку.