„Ко је последњи?“– куповина на совјетски начин

Ове ситуације описиване су помоћу глагола „делити“ или „избацити“ (скраћен облик израза „избацити у продају“), као у следећим изјавама: „Дели се кафа у пекари!“ или „Избацили су одећу од џинса у робној кући!“ / Људи стоје у реду за шећер.

Била је популарна шала о жени која је, видевши да људи чекају, стала у ред и упитала људе испред себе „Ко је последњи?“, па тек онда „Шта се дели?“ Ово није било далеко од истине, јер су совјетски грађани за сваки случај носили са собом торбу за намирнице чак и када нису ишли у куповину. / Стигао је алкохол.

У реду се није морало све време стајати. Било је довољно да се „заузме место”. Само приђете и питате „Ко је последњи?“, а када се неко јави, онда њему кажете: „Ја сам после вас“ – и слободни сте неко време. / У продавници ципела.

На тај начин задржавате право на своје место, чак и ако не стојите у реду. А када се вратите, само кажете већ познатој особи: „Ја сам иза вас”. / Московски тржни центар ГУМ.

Понекад би купци фломастером записивали на длану који су по реду. / Место у реду.

Реклама у „дефицитарном“ друштву била је својеврсни парадокс, јер није био проблем да се потражња изазове, већ да се она задовољи. / За цео народ.

Многи су могли само да „сањају” о појединим производима, чак и оним за основне потребе. Неке ствари су се морале „набавити“, како се тада говорило, и најчешће проблем није био у недостатку новца. Дешавало се да људи мењају чизме за текстилну робу, текстил за усисивач, итд. Све се трампило да би се дошло до најтраженијих ствари, којих најчешће није било у редовној понуди: од књига и карата за позориште, преко фрижидера до нових аутомобила... / Москвич испред споменика Петру Великом.

Рекламиране су књиге, пасте за зубе, мајонез, сок, шампањац, кавијар, телевизори и други производи. Свака реклама је морала да прикаже и срећно друштво које живи у изобиљу, да се и на тај начин истакне совјетски слоган: живот је постао бољи, живот је постао радоснији! / На сунцу испред робне куће „Дечији свет“ у Москви.

Иако се данас може купити све што се пожели, старе навике тешко нестају, посебно оне из времена СССР-а. Прошле године су Московљани стајали у реду за изложбу Валентина Серова, за најновији ајфон или патике Кање Веста. Још увек можете видети баке испред улаза у метро или на аутобуској станици како продају домаћи џем, поврће или цвеће, као што се радило некада, у совјетско доба. / Жена продаје цвеће 1. септембра у насељу „Горки“.

У совјетско време на рафовима продавница налазили су се само артикли који нису могли да се продају, односно роба која никоме није била потребна. Када би у магацине пристигло нешто што људима треба, одмах би се испред продавнице направио дугачак ред. / Чекање робе.