Експерт: Наступио је најопаснији период сукоба НАТО-а и Русије

Руски експерт Алексеј Фењенко је за портал Yenicag.Ru  прокоментарисао будућност односа Русије са НАТО-ом.

„Сада је неопходно да дијалог Русије и НАТО-а буде обновљен, али то је мало вероватно. Политичари често кажу да се Европа вратила у стање хладног рата. Али таква прогноза је превише оптимистична. У време хладног рата у Европи су постојали снажни механизми за спречавање рата: Хелсиншки акт из 1975. који је увео појам ’мере поверења’, споразум из Стокхолма ОЕБС-а о правилима војне активности у Европи (1986), Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи (1990). Последњи у том низу био је Основни акт Русија-НАТО. Али за протеклих 20 година сви ти споразуми су пропали”, објашњава експерт.

„Најозбиљнији крах су доживели Споразум о конвенционалним оружаним снага у Европи и Основни акти Русија-НАТО. Први је мртав од пролећа 2015. године, када је пропала координациона група о овом споразуму. А Основни акт је неприметно умро 27. маја 2017, године. Он би се аутоматски продужавао сваких 10 година, ако стране немају примедбе, али у децембру 2015. године Пољска је ставила вето на његово аутоматско продужавање. А, између осталог, по одредбама овог акта НАТО је обећао да неће размештати нуклеарно оружје и велике војне контингенте. Сада тога нема. Ми смо ступили у Европу без правила о војној активности.”

„Резултат тога би могла бити милитаризација балтичко-црноморског региона. А овај регион није Немачка из времена хладног рата. Тамо је била јаснија подела најпре на зоне окупације, затим на сфере утицаја. Балтичко-црноморски регион је препун реалних и потенцијалних војних конфликата. Линија поделе ту практично и нема. Постоји велики ризик да би милитаризација овог региона довела до војног дукоба Русије и НАТО-а. Најпре би то могао да буде локални конфликт, по моделу ограниченог учешћа САД у ’петодневном рату’ Русије у Грузији 2008. године. Да ли можемо да гарантујемо да конфликти у балтичко-црноморском региону неће прерасти у рат због случајно испаљеног метка или због постелене ескалације?”

„Ми се фактички не враћамо у хладни рат, него у опаснији период, у Европу пре Првог светског рата. Подсећам да је он почео између потпуно демократских земаља које су у условима кризе пожуриле да што пре активирају планове мобилизације како би предухитриле једна другу. Данас је најопаснији сценарио постепене ескалације по моделу босанског или сиријског рата. Стране су у сукоб улазиле постепено, са много прелазних фаза између рата и мира. Можемо ли ми гарантовати да се то неће догодити и у балтичко-црноморског региону? Засад гаранције не постоје, и биће их све мање. Наде да ће Трампова администрација почети разговор на ту тему су се изјаловиле”, рекао је експерт.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!