За неким занимањима више неће бити потребе на тржишту рада због све шире примене аутоматизованих и роботизованих система. Извор: PhotoXPress.
Московска школа за менаџмент (МШУ) „Сколково“ планира да од почетка ове школске године на високим школама и међу ученицима виших разреда активно дистрибуира атлас 100 нових занимања и 30 занимања која ће уништити аутоматизација. Атлас треба да практично укаже на промене до којих ће доћи на тржишту рада. Више не треба по сваку цену тежити економској или правној струци, напомињу аутори атласа. Многе сада популарне професије већ кроз 10 година неће бити потребне и структура тржишта рада ће се променити, упозоравају они.
Једно од најважнијих питања даљег развоја у овој области је усаглашавање образовног система и потреба тржишта рада, тврди један од аутора атласа, професор практичне наставе у Московској школи за менаџмент „Сколково“ Павел Лукша.
„Послодавци траже нове стручњаке у зависности од тренутних потреба. Најпре се суочавају са дефицитом стручњака одређене струке, а затим губе доста времена у потрази за адекватним кадровима. Наш задатак је да предвидимо будуће потребе тржишта рада за новим занимањима и да водеће високе школе и факултете оријентишемо на припрему стручњака тих специјалности“, каже Лукша. Професор наводи пример биотехнологије, која се сада активно развија, а која ће за свега 5 до 7 година заузимати другачију позицију на тржишту рада јер ће се појавити потреба за стручњацима којих сада нема.
Послодавци траже нове стручњаке у зависности од тренутних потреба. Најпре се суочавају са дефицитом стручњака одређене струке, а затим губе доста времена у потрази за адекватним кадровима. Наш задатак је да предвидимо будуће потребе тржишта рада.
Павел Лукша, „Сколково“
„Ово нису апстрактне фантазије“, тврди Лукша. Прогноза се заснива на инвестиционим плановима и стратегијама водећих компанија у Русији. Према његовим речима, већина закључака донета је у сарадњи са водећим стручњацима у појединим областима.
У атласу је издвојено 19 основних области и технолошких праваца (од медицине и биотехнологије до грађевинарства и индустрије играчака и других производа за децу). Детаљно су анализиране најважније промене и нове технологије које условљавају појаву нових занимања у периоду до 2020. године и касније. У овом истраживању учествовало је око 2000 експерата.
Колико ће поједине професије бити тражене у периоду после 2020 зависи од успешности технолошког развоја земље и света „без светских ратова, глобалних катаклизми и намерног кочења технолошког развоја“, наводе стручњаци. За нова занимања неопходно је поставити стандарде другачије од постојећих. Треба почети „од нуле“ и узети у обзир развој образовања и технологије. Регистрација таквих занимања и њихов упис у шифрарник звања, при било ком сценарију развоја земље и читавог света, омогућиће одржање и даље унапређење индустрије, здравства и науке, уверавају стручњаци.
„Идеја предвиђања потреба за уско дефинисаним групама занимања повремено се јавља међу стручњацима и онима који доносе одлуке у тој области, скептично коментарише поменути извештај Ирина Денисова, професор Руске економске школе (РЕШ) и Центра за економска и финансијска истраживања (ЦЕФИР). Најпре је неопходно прикупити додатне статистичке податке и израдити моделе прогнозе. Засада нема добре прогнозе развоја земље по одређеним областима индустрије и привреде. Такву прогнозу би затим требало допунити анализом потреба тржишта рада за појединим занимањима.“
Одумирање
Посебно поглавље атласа посвећено је занимањима која „одумиру“. Аутори су издвојили 30 таквих занимања. Према њиховим прогнозама, за некима од њих више неће бити потребе на тржишту рада због све шире примене аутоматизованих и роботизованих система. Друга ће пак нестати заједно са одређеном индустријском граном или облашћу. У „Сколкову“ сматрају да ће ускоро нестати индустрија целулозе и хартије, издаваштво, архивистика и библиотекарство и поштанска служба. Према прогнозама експерата, већ до 2020. на тржишту рада више неће бити потребни туристички агенти, копирајтери (писци реклама), лектори, архивисти, кројачи, лифтбоји, механичари и поштари. А после 2020. неће бити потребни ни портири, предузимачи, рудари, новинари, менаџери логистике, нотари, дипломирани фармацеути, правни саветници, па чак ни саобраћајни инспектори.
Аутоматизација и механизација процеса производње и рада главни су узроци „одумирања“ појединих занимања, али то не смањује упошљавање, објашњава професор Лукша. Људи се преквалификују за друге струке које захтевају више прецизности при раду и које раније нису постојале.
Мултидисциплинарност ће бити једна од конкурентних предности будућих радника, сматрају истраживачи. У секторима иновација неопходан је „приступ по принципу екосистема“, односно формирање група и тимова стручњака чије су компетенције узајамно повезане. Захваљујући томе биће могуће пројектовање и прилагођавање производа новим потребама, маркетинг нових производа и покретање производних пројеката. Пажљиво планирана кадровска политика и анализа потреба за новим занимањима неопходне су за развој нових индустријских и привредних области које (уз малобројне изузетке) за то још увек нису спремне.
У сваком случају, такво истраживање је веома корисно, сматра Денисова. То је средњерочни оријентир за све: за послодавце, образовни систем, родитеље и ученике. Ипак треба имати у виду да атлас пре свега описује технолошку границу (или наша очекивања у вези са технолошком границом кроз 5 до 10 година) и одговарајуће компетенције и занимања, закључује Денисова.
Руски текст на сајту „Ведомости“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу