Исправно одабрани човек чини већ половину успеха у радном тандему човек-пас. Извор: Јегор Јеремов / РИА „Новости“.
У 470. Центру за обуку паса припрема се елита псеће војске. Преко 400 будућих војних кинолога приступило је завршној етапи обуке. Да би неко постао војни кинолог треба 6 месеци да учи: мора се проћи курс општевојне и ветеринарске обуке и морају се научити основе дресуре својих четвороногих колега-партнера.
Стрпљиви и неагресивни
Професија војног кинолога сматра се за једну од најугледнијих, стога Министарство одбране више воли да међу будућим војним кинолозима види људе који су и у „цивилству“ имали сличну струку: на пример, ветеринаре или зоотехничаре. Пажња се обраћа и на личне особине: шанса да се постане кинолог расте код човека који је стрпљив, није агресиван, који извршава задатке и у стању је да поднесе једноличну активност, јер псећа дресура подразумева вишеструка понављања команди и извршавање једних те истих дејстава.
Исправно одабрани човек чини већ половину успеха у радном тандему човек-пас, јер у почетној фази припреме међу њима могу настати бројна трвења, што се на извршење задатака не одржава на најбољи начин.
„Најтежа је, како год то чудно изгледало, почетна обука“, испричао је за „Руску реч“ Вадим Попов, који је у 470. Специјалном центру служио војни рок. „Општи курс обуке мало се по чему разликује од цивилног – пса уче да иде уз ногу, навикавају га на огрлицу и поводац, као и на скокове, верање по вертикалним мердевинама, пливање. На почетку рада и интеракције са животињом чиниш грешке: или неправилно дајеш команде, па их пас не схвата. Или имаш превелике захтеве према животињи, прецењујући способности пса“, објашњава он.
Међутим, напредак је очигледан већ пре почетка специјалног „војног“ курса обуке, тако да се лакше одвија обука пса за стварно сложене ствари, као на пример: да не реагује на бљесак и експлозију, да разликује где је фронт, а где позадина, да ухвати прекршиоца, преступника.
Жива техника
Сада у 470-м Центру постоје два основна правца у обуци паса. То је трагање за минама и стражарска служба.
Задатак стражарског пса је да на великом растојању осети прекршиоца и да се огласи, како би упозорио стражаре на присуство страних лица. Пас самостално доноси одлуку о нападу на туђинца и може да га нападне у случају потребе.
Правац трагања за минама сада има важнију улогу од стражарске. То је повезано са опасношћу од терористичких напада. Пси су незаменљиви и за службу потраге за минама, тако да и ту превазилазе сваку технику.
По речима начелника стројеве службе капетана Дмитрија Карчевског, ништа боље од псећег носа још није измишљено. Чак и најсавременији минотрагач може да не реагује на пластично тело мине, док ће га пас увек наћи, јер је истрениран за специјални мирис експлозива. Искусни кинолози тврде да је четвороноги трагач за минама, ако се налази у згради, у стању да нањуши експлозив који је постављен, на пример, два спрата ниже. Радна специјализација зависи од пасмине. За службу налажења мина најбољи су кокер-шпанијели и лабрадори, док су све врсте овчарских паса (вучјака), ротвајлера или „московских чувара“ идеални „стражари“, јер су крупнији, јачи и, што је главно, љући.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу