У Сибиру, у Великој Орешној пећини удаљеној 130 км од Краснојарска, биолози су пронашли досада непознату супстанцу. Још увек није јасно да ли је та светла сираста наслага производ животне активности микроорганизама или посебан облик танког кречњачког слоја.
Научници су свој проналазак назвали „Месечево млеко“. Оно има необична својства. Ако се комадић изгњечи у рукама, он постаје мек као пластелин. Међутим, најважније је то што ова нејасна структура садржи групу бактерија које синтетишу антибиотике. Испоставило се да је 100 једињења од укупно 120 издвојених досада било непознато науци.
До открића су дошли научници из Научноистраживач
У Великој Орешној пећини дугој 58 км научнике су заинтересовале израслине на зидовима. Проверили су да ли та супстанца садржи бактерије и изоловали неколико активних чистих култура. „Осећај нас није изневерио!“, каже Аксјонов-Грибано
Како се догодило да пећине у Сибиру обилују перспективним бактеријама? „Ствар је у томе што су пећине нетакнуте оазе наше планете“, прича професор Максим Тимофејев, директор Института за биологију Иркутског државног универзитета. „Оне се могу упоредити са џиновским ’конзервама’ у које се током милиона година ’паковала’ информација о геолошким процесима на Земљи, укључујући и податке о клими, о давно изумрлим животињама и биљкама“.
На пример, пећине Тажеранске степе формирале су се у доба када је древно језеро Бајкал тек настајало, тј. пре више од 25-30 милиона година. Како истиче Тимофејев, пећине су место где обитавају јединствени организми, који су се прилагодили животу у потпуној изолацији од спољашњег света, без светлости и често на ниским температурама. Сибирске пећине су доста хладне. Температура у њима је свега +2-4 степени Целзијуса.„Из године у годину је све теже пронаћи у природи зоне у којима се не осећа утицај човека на природу. Пећине у том смислу и даље представљају огромне подземне научноистраживач
По речима научника, једињења која су они издвојили из „Месечевог млека“ активно дејствују против бактерија и гљивица, на пример против гљивице која проузрокује кандидијазу. „Такође је веома важно то што оне сузбијају активност ешерихије коли, а она је отпорна на познате и широко распрострањене антибиотике канамицин и ампицилин“, каже Аксјонов-Грибано
По речима руског научника, дуг је пут од првих научних резултата до патентираног препарата – тај процес траје око 10-12 година. „У производњи лекова постоје строги правилници. Испитивање новог лека ’од нуле’ кошта више милиона долара“, истиче Тимофејев.
Текст је заснован на материјалима листа „Огонёк“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу