Дијабетес тип 2 може се излечити ако се исправно регулише физички и интелектуални напор у зависности од тога за шта је човек генетски више предиспониран. До таквог закључка су дошли руски биолози после испитивања у којима су учествовале 103 особе оболеле од дијабетеса (тип 2) и 60 здравих добровољаца.
„Постоје гени који појачавају активност мозга”, каже Дмитриј Давидов, један од аутора истраживања и водећи научни сарадник научноистраживачког института за општу патологију и патофизиологију Руске академије медицинских наука. „То није обавезно везано за интелект. Једноставно човек троши више енергије да би размишљао и постоје гени који то обезбеђују. У том случају је мозак главни потрошач глукозе”.
Према Давидовљевим речима, чак и ако је болесник физички активан како му је препоручено у терапији, то му неће користити уколико је потребније да „напреже мозак”.
Када се мозак који је генетски „прилагођен” активнијем раду не напреже довољно, снижава се и потрошња глукозе. У ткиву се гомила гликозирани хемоглобин, тј. показатељ нивоа шећера у крви. Са друге стране, ако се људи који су предиспонирани за веће физичке напоре не баве спортом, њихови мишићи не троше глукозу, и због тога код њих расте ниво глукозе у крви. Међутим, мишићи могу и да се одмарају, али мозгу је потребан сталан и стабилан ниво глукозе, јер он не прекида своју активност чак и када спавамо.
Дијабетес тип 2 може бити изазван чак и погрешним избором професије или пресељењем у други град. Штавише, разликоваће се и последице у зависности од тога да ли се ради о генетски „паметним” или генетски „снажним” пацијентима. У случају недостатка умног напора последице овог типа дијабетеса могу бити шизофренија, Алцхајмерова болест или атеросклероза, а услед недостатка физичке активности дијабетичари могу добити болести срца и крвних судова, желуца, јетре и плућа.
За спречавање добијања или напредовања дијабетеса 2 научници предлажу да се промени средина или професија. Друга варијанта је да се одсуство одређене активности компензује уз помоћ медицине. Могу се вештачки створити молекуларне везе које смањују активност гена и изазивају репрограмирање физиолошких процеса.
Методе ефикасног дијагностицирања болести код двеју поменутих група се разликују, истичу научници. На пример, „паметни” треба да мере ниво гликозираног хемоглобина, тј. ниво глукозе у ткиву, а „спортистима” се мери глукоза у крви која се даје на анализу ујутру пре јела.
Засада избор методе зависи од економског развоја земље у којој пацијент живи. Други поменути метод је скупљи, сматра се да је квалитетан и користи се, на пример, у Европи. У афричким земљама се дијагноза дијабетеса поставља мерењем глукозе пре јела. Руски научници тврде да с обзиром на економске показатеље обе групе земаља не користе објективну могућност оцене болести.
„Дијабетес се не може оценити по количини глукозе у крви или ткиву”. То су секундарни поремећаји, тј. коначан резултат физиолошких процеса. Исправније је испитати метаболизам глукозе у организму, али такве анализе се засада у медицини не врше”, објашњава Дмитриј Давидов. „Једни исти физиолошки процеси могу да подижу или спуштају ниво глукозе у организму. На пример, код апсолутно здравих спортиста он може да се мења у зависности од тренинга”.
Значи ли то да се дијабетес може спречити ако знамо какви су нам гени? „Присуство гена још увек није никакав доказ. Човек може и да нема поменуте предиспозиције”, каже Дмитриј Давидов. „Гени могу да буду активни, а могу и да функционишу делимично или једноставно да ’ћуте’ током целог вашег живота, јер се кроз њих не производе беланчевине и нема оног ланца који доводи до синтезе одређених молекула”.
Истраживање руских научника је објављено у часопису EndocrineConnections, званичном издању Европског ендокринолошког друштва. У истраживању су учествовале 103 особе које болују од дијабетеса (тип 2) и 60 здравих добровољаца. Међу њима је било и оних код којих су гени за интелектуални и физички напор подједнако активни.
Процедуру оцене предиспонираности за различите облике дијабетеса руски научници сада уводе у московску клинику GLMED, која и финансира ова истраживања.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
