Амерички обавештајци траже „Путинове бункере“

Владимир Песња/РИА Новости
Обавештајна служба САД истражује могућност Русије да изврши узвратни напад у случају нуклеарног рата. Предвиђено је да се посебна пажња посвети бункерима које руска војска планира да искористи за скривање највишег руководства земље у случају нуклеарног напада.

Током 1980-их САД су сматрале да је СССР најотпорнија држава на нуклеарне нападе. Ново руководство САД је планирало да 2017. године оцени степен заштићености Русије од нуклеарног оружја потенцијалног противника.

Скупљање стратешке информације које ће ускоро отпочети америчка обавештајна служба и Стратешка служба оружаних снага САД (STRATCOM) по налогу Конгреса, обухватиће и „лоцирање и опис подземних комуникација које су од политичког и војног значаја“, саопштила је агенција „РИА Новости“.

Руски медији пишу о томе које су тајне руске нуклеарне одбране већ познате Сједињеним Америчким Државама и како у том случају руска војска обезбеђује политичком руководству Русије могућност узвратног напада.

„Путинов бункер“

„И Стратком и обавештајна служба САД одавно знају да у Русији постоји систем добро заштићених командних пунктова за највише руководство, за вишекратно резервисане канале везе и командовања у ратним условима, као и за висок ниво отпорности копненог контингента и јединица поморстих стратешких снага“, рекао је за издање „Газета.Ru“ начелник Четвртог научноистраживачког института Министарства одбране Русије, генерал-мајор Владимир Дворкин.

Амерички војни врх зна и за постојање другог руског система заштите од потенцијалног нуклеарног напада велике силе. „Када се над Совјетским Савезом надвила америчка опасност ми смо створили систем ’Периметр’ (на Западу је он назван ’Мртва рука’). То је систем удвојеног командног пункта који би директно издавао команду за лансирање ракете према задатом програму, чак и у случају да изгине читаво највише руководство земље“, рекао је за лист „Взгляд“ генерал-пуковник Леонид Ивашов, председник Академије геополитичких проблема.

Сви тајни бункери и специјални градови Русије под окриљем су Федералне службе безбедности и Главне управе специјалних програма председника Русије. О њима се мало зна. Па ипак, у медије с времена на време процури информација о систему тајних бункера и градова, пре свега из архива КГБ-а са којих је скинут печат државне тајне.

На пример, лист „Взгляд“ саопштава да се у Московском рејону Раменки, између Московског државног универзитета и Улице Удаљцова налазио подземни град који може да прими 15.000 људи, а 60 километара од Магнитогорска, у планини Јамантау, поред планинског одмаралишта Абзаково налази се подземна резиденција председника и седиште главног штаба Русије“.

„Затворени град ’Межгорје’ близу јужноуралске планине Јамантау, основан још у јеку Хладног рата, често фигурира у медијима као ’Путинов бункер’“, пише „Газета.Ru“.

Трострука контрола

По Ивашовљевим речима, 1980-их су Американци сматрали да је СССР као држава најотпорнија на нуклеарни напад. У совјетско време су већ постојали бункери за највише политичко руководство, а у савременој Русији је усавршавање совјетских система заштите од нуклеарних напада започето још за време председника Бориса Јељцина и настављено је у Путиновом периоду, када су „модернизовани системи за тромесечно обезбеђивање основних животних потреба“, рекао је Ивашов за лист „Взгляд“.

У овом тренутку је безбедност руководства Русије у потпуности осигурана, рекао је за „Взгляд“ Иван Коновалов, начелник сектора за војну политику и економију Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), а ту се не подразумева само систем бункера.

„Постоји противракетна космичка одбрана и систем за рано откривање ракетног напада. Сваки покрет стратешких нуклеарних снага супротне стране и свако пробно лансирање фиксирају ваздушно-космичке снаге РФ. Та контрола је трострука. Ми имамо систем за рано откривање ракетног напада који покрива и зону иза хоризонта. Све се то додатно проверава помоћу орбиталне групе сателита у космосу“, рекао је за „Взгляд“ пензионисани генерал-лајтнант Андреј Бижев, бивши заменик команданта Ратног ваздухопловства Русије.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“