Пацифик: Руска армија образује моћну армијску групу на Далеком Истоку

На том простору ће да буде формиран оперативни штаб који ће да буде истурено чвориште управљања и субординације између свих руских снага на том сектору. Оперативна зона ове армије ће обухватати Јапанско и Охотско море, Курилска острва, Камчатку, Чукотку. 

Нова армија ВВС и ПВО на Камчатки ће засигурно постати изузетно важна компонента јединственог оперативно-стратегијског система за ефикасну борбу са ракетама, авијацијом али и поморским борбеним средствима непријатеља. Ово је новинској агенцији РИА Новости рекао искусни бивши командант Балтичке флоте, адмирал Владимир Валуев.

Поморске ваздухопловне снаге и средства противваздухопловне одбране (ПВО) који се тренутно налазе у саставу Тихоокеанске (Пацифичке) флоте, ће формирањем нове армије бити обједињени, а њен главни штаб ће бити на Камчатки. Ово је саопштила и новинска кућа „Известия“. У тексту се напомиње, да ће образовање нове армије на Далеком истоку, значајно унапредити контролу ваздушне ситуације изнад Камчатке, Чукотке и арктичког архипелага на крајњем северу и северо-истоку Русије. Очекује се да већ од 2018.године, сви ваздушни правци и коридори буду покривени густом мрежом радарских станица и ракетних система противваздухопловне одбране средњег и великог домета. Новообразована армија ће имати јасан задатак. Да одбије сваки облик изненадног удара из ваздушног простора, који би дошао са северне и источне стране. Са тим у виду, зона одговорности ове армије ће обухватити и Сахалин, Курилска острва, Јапанско и Охотско море.

Структура ове армије ће се састојати из ваздухопловних борбених јединица, затим јединица које су опремљене најсавременијим радарским и противваздухопловним борбеним системима. Њену основу ће чинити мешовити 317. ваздухопловни пук који је базиран на аеродрому Елизово/Камчатка, као и главнина 53.дивизије ПВО. У саставу ловачких ескадрила се налазе ловци пресретачи МиГ-31/МиГ-31БМ, који су идеални борбени апарати за покривање оволиког простора. Овај авион је развијен 70-их година прошлог века, са циљем да замени дотадашњи ловац-пресретач Миг-25. Основна замисао је била конструисање летелице која ће сем брзине и достизања велике висине лета, имати и задовољавајуће маневарске карактеристике, као и унапређен радар. Такође, планирано је да се дода још један члан посаде (оператер за навигацију и управљање авионом), зарад мањег оптерећења пилота. Да би се решили проблеми везани за побољшану маневарбилност и саму  носивост  авиона, на нови Миг-31 су у знатно већој мери примењени материјали на бази титанијума и посебно алуминијумских легура. Већом применом ових материјала добила се чвршћа али и лакша летелица, која је омогућавала већи оперативни досег авиона који је неопходан у задацима који су специфични за ловца-пресретача. Побољшана је и погонска група авиона која се састојала од двопротичних турбомлазних мотора Д-30Ф6, који су омогућавали да се авион тежине готово 40 тона доведе до граница хиперзвучне брзине (максимална брзина Миг-31 износи 3,000 км/ч).

МиГ-31

Вадим Савицки/Global Look Press

Међутим, можда и највећи помак је достигнут интеграцијом новог радара. Наиме, Миг-31 је први ловачки авион у свету који је опремљен радаром са фазном антенском решетком мод. РП-31 Н007 „Заслон“. Његове техничке могућности су за то време биле импресивне, и једноставно овај авион није имао достојног ривала на планетарном нивоу, када је у питању његов максимални домет и број захваћених циљева. Он је могао да уочи мете величине бомбардера на даљинама и преко 200 км (ловца>120 км), истворемено пратећи до 10 циљева, од чега је могао једновремено да гађа 4 најопаснија циља. За њега су посебно развијене и ракете ваздух-ваздух, великог домета, Р-33, које су могле да испрате могућности овог радара, и погоде циљ на даљини и до 160км. У склопу модернизације овог авиона развијена је верзија Миг-31БМ. Најважнија тачка у пакету БМ јесте интеграција модернизованог радара „Заслон-М“ који може да добаци на даљину и до 320км. То је за читавих 120км више у односу на базичну верзију овог радара. Такође, овај радар сада може да открије мету величине ловца на даљинама 150, 200, па и више км. Нови радарско-електронски систем омогућава једновремено праћење до 24 циља, од чега компјутер или оператер бира групу најопаснијих циљева и наводи ватру на њих. Један Миг-31БМ сада може уместо 4 да истовремено гађа и до 8 различитих циљева. За овај авион је развијена и ракета великог домета Р-37 која има оперативан домет од чак 300+км. Ова ракета нема апсолутно никаву конкуренцију у свету (америчка ракета в-в са највећим дометом AIM-47 „Falcon“ има максимални домет од 210км). Са оваквим наоружањем Миг-31БМ може да пресреће балистичке и крстареће ракете, а такође и да уништава непријатељске сателите који оперишу у ближој земљиној орбити (пројекат против-сателитске ракете са кинетичком бојевом главом 79М6 „Контакт“) . Борбена патрола састављена од 4 авиона Миг-31БМ (види слику) може да покрива простор од око 380,000км2(напомена аутора: Србија има површину од 88.361 km²). Претпоставља се да се у редовима руске војске налази више од 100 модернизованих авиона Миг-31БМ.

Слободан Ђукић

У саставу овог авио-пука се налази ескадрила са веома софистицираним ваздухопловима Ил-38Н „Новелла“ који су специјализовани за откривање непријатељских подморница. Ил-38 је војна варијанта путничког авиона Ил-18, који је свој први лет извршио још далеке 1961. Он је тада био опремљен нишанско-навигационим системом „Беркут“. Главни задатак авиона Ил-38 је патролирање изнад територијалних вода, дуж руског приобаља, у потрази за противничким подморницама. Према идеји пројектаната, овај авион је имао способност да открије непријатељски подводни циљ и да га уништи употребом торпедног наоружања.Међутим, још тада су уочени озбиљни недостаци код нишанско-навигационог система „Беркут“, који био оспособљен само за потрагу за подморницама. Амерички еквивалент Р-3С Orion, је могао да се супротстави и подморницама и површинским бродовима, као и да врши патролирање и радио-извиђање на океану. Морале су да прођу деценије да би се дошло до озбиљног пакета модернизације за овај авион.И коначно, почетком новог века представљена је дубоко модернизована верзија авиона Ил-38Н „Новела“, која после комплексних техничких испитивања ушла у наоружање руске армије (од 2005.године). Она се састоји од интеграције потпуно новог нападно-навигационог система „Новела“. По речима конструктора, систем „Новела“ је у стању да открије ваздушне циљеве на растојању до 90 km, а надводне до 320 km. При томе систем истовремено прати 32 циља који се налазе изнад и испод воде. Користи се за вршење радарског мониторинга у три зоне (подводној, површинској и ваздушној), као и за усмеравање личног наоружања али и осталих ваздухопловно-поморских снага на циљ. Систем обједињује дигитални рачунар са пунктовима управљања за два оператера. Пунктови су опремљени LCD индикаторима, а пункт командира је снабдевен великим монитором. Један модернизовани авион може да обавља задатке на површини која је четвороструко већа од претходног оперативног радијуса који је покривао авион Ил-38. Захваљујући изузетној економици лета, овај авион омогућава извршавање задатака у ближој и даљој поморској зони. Може да понесе и до 8500кг убојног терета који се углавном састоји од специјалног противподморничког оружја каква су нпр. слободнопадајућа самонавођена торпеда и торпеда-ракете, хидро-акустични плутајући сонари за детекцију подморница, слободнопадајуће и навођене бомби, морске мине итд.

TASS

Коначно, у оквиру 53. дивизије ПВО на широком пространству приобаља се налазе дивизиони из састава 1532. ракетног противваздухопловног пука, који су опремљени ракетним системима великог домета С-400 „Тријумф“.

"Приликом образовања једне овакво моћне оперативно-стратегијске групације, све је урађено у складу са захтевима тог простора. Формиран је „кишобран“ који ће ефикасно да заштити наше борбене саставе на крајњем северо-истоку Русије, са центром на Камчатки. На том простору ће да буде формиран оперативни штаб који ће да буде истурено чвориште управљања и субординације између свих наших снага на том сектору. Оперативна зона ове армије ће обухватати Јапанско и Охотско море, Курилска острва, Камчатку, Чукотку...“  - .. наглашава адмирал Валуев.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!