Како је слепи дечак постао велики руски и светски математичар

Једног несрећног дана 1921. године обичном совјетском дечаку Лаву Понтрјагину догодила се страшна трагедија. У рукама тринаестогодишњег дечака експлодирао је покварени плински решо који је покушао да поправи. Том приликом дечак је потпуно ослепео.

Лавов отац Семјон Акимович био је сведок овог несрећног догађаја и он га је буквално сломио. Почео је да пати од епилептичних напада, брзо је постао инвалид и убрзо умро од можданог удара.

Међутим, дечак није одустао. Не само да је преживео, него је успео да постане изузетан научник светског ранга.    

Лав Понтрјагин као дете

Јавно власништво

Животни избор

Први дани после трагедије били су најтежи у Лавовом животу. Чинило се да је са школским данима завршено, али у помоћ су му притекли другови из разреда. Они су му говорили шта је учитељ писао на табли и помагали са домаћим задацима.  

Пред дечаком се појавило тешко питање чему ће посветити свој живот. Вредно је учио да свира клавир, покушао да се бави занатима. Међутим, његова права страст је била математика.

Огромну помоћ у савладавању науке младићу је пружила његова мајка, обична кројачица Татјана Андрејевна. „Показала је огромну самодисциплину и пожртвованост, помажући ми да савладам тешкоће“, присећао се Понтрјагин. „Без икаквог системског образовања, помагала ми је да учим лекције док сам био у школи, читала ми је књиге не само из хуманитарних наука, него и из математике, коју уопште није познавала, при чему су ове књиге далеко превазилазиле школски програм.“ 

Семјон Акимович и Татјана Андрејевна, родитељи Лава Понтрјагина

Јавно власништво

Мајка се у потпуности посветила сину, фактички обављајући посао његовог секретара. Сваког дана му је гласно читала више десетина страница са математичким формулама које је он памтио.

Татјани Андрејевној је било најтеже да Лаву објасни математичке знаке које није видео. За сваки знак је смишљала специјални израз који је дечак могао да разуме („репић навише“ итд.) Будући научник никада у животу није користио Брајево писмо, специјално прилагођено слепима.

Понтрјагин је 1925. године завршио школу са изузетним успехом и уписао Физичко-математички факултет Московског универзитета. На предавањима, наравно, ништа није записивао, него је све памтио. Ноћу је, лежећи у постељи, размишљао о ономе што је чуо. „Записивање одвлачи пажњу од разумевања самог предавања“, сматрао је Лав Семјонович. 

После универзитета су уследиле докторске студије и предавачка делатност. Већ са 27 година Понтрјагин је постао доктор физичко-математичких наука.

Лав Понтрјагин

Николај Максимов/Sputnik

Живети пуним плућима

У свакој фази његовог животног пута мајка је сину пружала свесрдну подршку, без које он тешко да би могао толико тога да постигне. Помагале су му и колеге са студија, асистенти, другови и познаници. Математичар је слушао и памтио. Развио је феноменално памћење и у глави држао огромне количине информација.

За записивање својих научних радова Понтрјагин је користио писаћу машину. Истовремено је остављао простор у који су затим према његовом диктату уписиване формуле.

Лав Понтрјагин

Д.Сорокин/Sputnik

Касније је Понтрјагин почео интензивно да користи магнетофон. Његова мајка или асистенти су му на магнетофонску траку снимали научну или уметничку литературу, коју је Лав Семјонович затим преслушавао. Он је, са друге стране, снимао своје радове на траку коју је затим предавао помоћницима на записивање.

Научник се трудио да живи испуњен живот. Практично није користио никаква помагала, кретао се без штапа и без помоћи других људи. Због тога је често падао и на лицу имао свеже огреботине и убоје. Ипак, Лав Семјонович би само устао и наставио даље.

Понтрјагин је такође научио да плеше, бави се нордијским скијањем и клизањем. Осим тога, двапут се женио.

Лав Понтрјагин

Музеј историје Московског универзитета

Велики математичар

Лав Понтрјагин је био аутор око 300 публикација, укључујући неколико монографија и уџбеника. За свој допринос науци освојио је низ совјетских државних награда и других високих звања, био је почасни члан Међународне академије за астронаутику, Лондонског математичког друштва и Мађарске академије наука, као и почасни доктор наука Салфордског универзитета (Велика Британија).

Захваљујући Понтрјагину у науци су се појавили термини као што су Понтрјагинов принцип максимума, Понтрјагинове класе, дуалност по Понтрјагину, Понтрјагинов квадрат, критеријум Андронова-Понтрјагина и други.

Лав Семјонович Понтрјагин (1908-1988)

Лав Иванов/Sputnik

Препоручујемо

Како је совјетски научник дешифровао писмо Маја

Лав Семјонович је одиграо значајну улогу у томе да спорни пројекат преусмеравања низа сибирских река у сушне регионе Средње Азије не буде реализован. Математичар је, наиме, прорачунао до каквих би негативних последица довео такав потез и лично је о томе упутио писмо Михаилу Горбачову који се налазио на челу земље.

У част академика Понтрјагина добили су име астероид и улица у Москви, а такође су постављене две његове бисте, од којих се једна налази у Руској државној библиотеци за слепе.

„Зашто је Лав Семјонович учинио тако много?“ – питао се Понтрјагинов колега математичар Игор Шафаревич. „Мислим да је то било зато што се никада није питао да ли има довољно снаге за неки посао. Латио би се посла, а снага би му сама дошла. Стално је превазилазио границе могућег.“

Председник комисије Лењинских и Државних награда Мстислав Келдиш уручује академику Лаву Понтрјагину значку и диплому лауреата

Александар Коњков/ТАСС

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!