Како је СССР планирао да направи цепелин на нуклеарни погон

Ваздушни бродови су доживели процват у периоду од 1910-их до 1930-их, како у свету, тако и у Совјетском Савезу. Њихову серијску производњу први је покренуо немачки предузетник гроф Фердинанд фон Цепелин. Касније се његово име непосредно доводило у везу са ваздушним бродовима, па су тако они и добили назив „цепелини“. Током читавог периода серијске производње цивилни ваздушни бродови извели су око 2.500 летова и превезли више од 28.500 путника..

Од рекорда до катастрофе

Цепелин „СССР-В6 Осоавиахим“ изнад Москве. Кружни лет над руским градовима извео 4. октобра 1937. без слетања и постигао светски рекорд са 130 сати 27 мин. у ваздуху.

Иван Шагин/Sputnik

Ваздушни брод „Гроф Цепелин“ је 1929. године успео да обиђе земаљску куглу за 20 дана уз само три слетања, а светски рекорд у дужини лета поставио је совјетски „СССР-В6 Осоавиахим“, који је успео да проведе у ваздуху 130 сати без иједног слетања.

Цепелини су временом имали све већи долет, али су и повећавали своје димензије и носивост. Најистакнутији по величини је био џиновски цепелин из 1930-их класе „Гинденбург“. Његови габарити који су се могли упоредити са океанским бродом навели су на помисао да би се у једну такву грдосију могао сместити огроман нуклеарни реактор, мотор и тешка биолошка заштита.

Цепелин „СССР-В6 Осоавиахим“ изнад Москве.

Јаков Халип/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Претпостављало се да ће и нуклеарни цепелини, као и обични, полетати уз помоћ хелијума, па маса самог брода и његовог реактора није играла посебну улогу. Због тога су многи сматрали да је ова идеја сасвим изводљива. Предности таквог брода су биле очигледне: захваљујући нуклеарном погонском систему цепелин би имао константну тежину и неограничен долет.

Штавише, нуклеарни ваздушни бродови су нудили могућност освајања тешко доступних територија. Италијан Умберто Нобиле, који је радио у подмосковском бироу у Долгопрудном и изградио ваздушни брод „Норвешка“ („Норвегия“), истакао је: „На свету постоји бар још једна земља у којој би се ваздушни бродови могли развијати и користити. То је Совјетски Савез. Он има огромну и углавном равничарску територију... Нарочито су насеља на северу Сибира међусобно веома удаљена, па је стога изградња путева веома сложена, али су зато временски услови погодни за летове ваздушим бродовима“.

Посада „СССР-В6“, крајњи слева Иван Пањков.

Public domain

Међутим, његове наде се нису оправдале. Крајем 1930-их, после низа великих несрећа у различитим деловима света, изградња цепелина је обустављена. За совјетску изградњу ваздушних бродова, последњи ударац био је случај са „B-6“, баш са оним бродом који је поставио светски рекорд. Он је 1937. године у условима поларне ноћи и лошег времена, изгубио оријентацију, налетео на планину и срушио се.

Изгледало је да се аеронаутика страшно искомпромитовала, док је изградња авиона, напротив, много обећавала. Али, шта се десило са нуклеарним пројектом?

Покушај обнове

Можда чудно звучи, али амбициозни совјетски нуклеарни пројекат родио се баш у тренутку када се чинило да је цепелинима дошао крај.

Совјетски цепелини „СССР-В6“ и „СССР-В7 (Чељускинец)“

Иван Шагин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Доктор техничких наука Генадиј Нестеренко је 1971. године на страницама научнопопуларног часописа „Техника омладине“ представио концепт једног врло квалитетног и одлично осмишљеног пројекта ваздушног брода на нуклеарни погон.

Он је био мало већи од обичних цепелина из прошлости, али је могао да носи много више терета и путника. И уз то, због снаге нуклеарног реактора, његова брзина је требало да се повећа на 200-300 км/ч.

Аутори пројекта су највише пажње посветили удобности овог брода. „Техника омладине“ је писала да се многи још увек одлучују за путовање океанским бродом радије него авионом, иако је он врло спор. А бирају га управо због удобности. Зато су контруктори планирали да њихов цепелин буде комбинација најбољих аспеката авиона и бродова, тј. спој брзине и удобности.

Цепелин на нуклеарни погон

„Техника омладине“, 1971.

Било је предвиђено да то буде ваздушни брод дужине 300 метара, колико је отприлике дугачак носач авиона на нуклеарни погон. Такав цепелин би могао да превезе 180 тона терета или 600 путника у „лукс класи“, а науштрб комфора би могао да прими и 1.800 путника.

Било је планирано да летелицу покрећу пропелери пречника 20 метара и да је напаја нуклеарни реактор од 200 мегавата (сличан је данас постављен на руски ледоломац класе „Арктик“).

Међутим, пројекат је ипак остао само на папиру. Ни током 1970-их, а ни касније нико није сматрао да за њим заиста постоји потреба.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!