„Дакар 2014“: КАМАЗ опет најбољи

Возач Андреј Каргинов освојио је прво место у драматичном финишу, заправо после званичног финиша, јер су организатори вратили руској екипи време изгубљено због удеса кинеског џипа. Тако је КАМАЗ Андреја Каргинова у укупном пласману задржао прво место испред Холанђанина Херарда де Роја на „ивеку“.

Каргинов против де Роја: корак по корак

Крајем прве, аргентинске недеље релија де Рој је успео да стекне готово 40-минутну предност у односу на другопласираног Андреја Каргинова. Ако се има у виду де Ројево искуство и одлично стање његовог камиона, то је била огромна предност. Друга, чилеанска половина трасе ући ће у историју Дакара као пример како мајсторство и ризик могу да преокрену готово безнадежну ситуацију.

У свакој следећој етапи 37-годишњи Каргинов је нападао Холанђанина, тако да се под тим притиском његова предност постепено истопила и поред тога што је де Рој избегавао грешке. После 11. етапе се испоставило да холандски возач у укупном пласману заостаје за Каргиновом целих 8 минута.

Фото-галерија: Победнички пут „КАМАЗ-Мастера“ на „Дакару 2014“

Драма у финалној етапи

Последња етапа овогодишњег „Дакара“ била је изузетно занимљива. Камиони су стартовали одмах после аутомобила, а први је кренуо де Рој са својом екипом. Међутим, на 90. километру специјалне деонице дошло је до удеса. Насред стазе се преврнуо „мини“ којим је управљао Кинез Џоу Јон. Холанђанин је успео да прође опасно место без оштећења, док екипа у КАМАЗ-у већ није могла да прође, јер је дошло до застоја.

„Мини“ је постављен на точкове и застој је отклоњен управо захваљујући екипи Андреја Каргинова, али су Руси изгубили време, тако да су у генералном пласману заостали иза де Роја нешто више од 9 минута.

Пут свиле кроз руска беспућа
„Пут свиле“, ауто-мото рели кроз беспућа руског југа - који ове године стартује са Црвеног трга 5. јула - почињу да пореде са легендарним „Дакаром“. Русија је ауто-спорту вратила оно што му недостаје - пустиње, али и додала историјску црту: осим легентарне трасе старих трговаца, такмичари ће пролазити и преко терена на коме се водила Стаљинградска битка.

Па ипак, Холанђанин није дуго био победник. На „Дакару“ је уобичајено да се такмичару врати изгубљено време уколико докаже да је био принуђен да се заустави како би помогао другом учеснику релија. Де Рој је већ искористио ту могућност. У другој етапи релија преврнуо се камион Ајрата Мардејева из КАМАЗ-Мастера и Холанђанин је утрошио 22 минута помажући руској екипи, па му је после етапе враћено изгубљено време. Организатори су исто тако удовољили и Каргиновљев захтев да се његовој екипи надокнади време изгубљено због удеса кинеског џипа. После прерачунавања времена прво место у коначном пласману ипак је заузео Андреј Каргинов, а не Херард де Рој. На трећем месту је прошлогодишњи победник „Дакара“, руски возач Едуард Николајев на КАМАЗ-у. Четврто и пето место су такође заузели возачи руског тима Антон Шибалов и Дмитриј Сотников.

„'Дакар' је до последње етапе био напет и за возаче и за навијаче широм света. Уочи последње етапе разлика између Каргинова и де Роја износила је свега седам минута. Чекали смо Андреја у финишу и много смо се забринули када је после де Роја прошло већ десет минута, а он се није појавио“, рекао је за „Известија“ медијски директор КАМАЗ-Мастера Ерик Хајрулин. „Мислили смо да се наша предност истопила. На крају се испоставило да је наш возач указивао помоћ преврнутом кинеском џипу. Веома смо поносни на Андреја. Он је успео да надокнади заостатак од 22 минуте, иако је де Рој изврстан возач.“

Победничка традиција руских камиона

Ово је укупно дванаеста и трећа заредом победа тима КАМАЗ-Мастер на „Дакару“. Прву победу је КАМАЗ-у донео Виктор Московских 1996. Затим је у класи камиона доминирала чешка „татра“, која је за четири године освојила три „Дакара“, а после доминације Чеха наступила је ера руских возача. Садашњи руководилац КАМАЗ-Мастера Владимир Чагин седам пута је био победник релија (2000, 2002-2004, 2006, 2010. и 2011), а његов партнер Фирдаус Кабиров два пута (2005. и 2009). Засада су по једну победу однели Едуард Николајев (2013) и Андреј Каргинов (2014).

Росијскаја газета. Сва права задржана.