Сахалин: Далеко острво кавијара, земног гаса и Чехова

Јужно-Сахалинск је настао као мало насеље Владимировка, које су 1882. основали осуђеници протерани из других крајева Руске Империје. У то време Сахалин је био познат као кажњеничка колонија. После руско-јапанског рата 1905. јужни део Сахалина припао је Јапану. Све до 1945. град Тојохара је био центар префектуре Јапанског царства Карафуто. И тек 1946, пошто је град постао део Совјетског Савеза, добио је данашње име – Јужно-Сахалинск. У свакодневном говору се назива једноставно „Јужни“, иако у целини Руске Федерације има статус рејона Крајњег Севера (запослени у овим регионима, због отежаних услова живота и рада, према закону имају одређене олакшице).

Данас је Јужно-Сахалинск центар једине области у Русији која се у целини налази на острвима. Осим Сахалина, највећег руског острва, у Сахалинску Област спадају и Курилска острва (према некима од њих Јапан још увек гаји претензије).

Док је имао власт на Сахалину, Јапан је на острво доводио радну снагу из Кореје, која се до 1945. такође налазила под јапанском влашћу. Зато на овом острву и данас живи велики број људи корејског порекла. Историја Јужно-Сахалинска испуњена је великим бројем трагичних догађа и сукоба међу народима. Међутим, данас јапански и корејски утицаји, као и културно наслеђе староседелачких народа Нивха и Аину, острву дају непоновљиву драж.

У здању које су Јапанци подигли као музеј префектуре Карафуто у традиционалном архитектонском стилу „таикен“ („царска круна“), а према пројекту архитекте Јошија Казукија, и данас се налази музеј. У дворишту ове грађевине у источњачком стилу, која се налази у Комунистичком проспекту, данас су постављени јапански и руски топови који су давно заборавили на битке. Јапански тенк „Ха-Го“ налази се поред совјетског грба, који данас има само историјски значај. Огромна Лењинова статуа поред железничке станице (дело чувеног совјетског скулптора српског порекла Јевгенија Вучетича) подсећа на времена СССР-а. На здању обласног суда налазе се два грба: совјетски и руски. Историјски слојеви су тако чврсто преплетени да човек и нехотице погледом тражи поред њих још и јапански грб.

У Јужно-Сахалинску, као и на целом руском Далеком Истоку, масовно се возе јапански аутомобили са воланом на десној страни. На сваком кораку налазе се тезге са јапанском робом, као што је виски популарних марки „Black Nikka“ и „Suntory“. То није ништа необично, јер јапанско острво Хокаидо није далеко.

Сахалин је домовина „пјан-сеа“, популарне врсте брзе хране корејског порекла. То је пециво са купусом, зачинима и малим комадићима меса кувано на пари. Корејске речи, као што су „кимчи“ (зачињен љут купус) или „кукса“ (танки резанци), овде су постале уобичајене. На Сахалину треба обавезно пробати корејску кухињу.

Осим нафте и гаса, којима је богат подводни приобални појас око Сахалина, овде се вади и ћилибар, који није ништа лошијег квалитета него балтички. У локалним радњама се могу набавити накит и украси од сахалинског ћилибара.

Сахалин по облику подсећа на рибу и то није случајно. Острво, у чијим рекама се мрести лосос, сматра се за једну од руских престоница кавијара. Истина, овде се, упркос распрострањеном мишљењу, не може наћи јефтин црвени кавијар (осим код ловокрадица). На пијаци се литар кавијара може купити за око 2000 рубаља. Ту је и богата понуда усољеног, сушеног на сунцу или димљеног лососа, као и изузетно укусне врсте рибе снетац, коју житељи Сахалина суше на прозорима, као рубље. Локални уметници на сликама радо представљају различите врсте рибе.

Понос Сахалина је сируп од „клоповке“ (лат. Vaccinium praestans), локалног црвеног бобичастог воћа (продаје се по цени од 12 евра за литар и по).

Други локални бренд је писац Антон Чехов, који је 1890. посетио Сахалин. У то време на острву се налазио затворенички логор за принудни рад. Чехов је спровео попис локалног становништва, па и затвореника, и написао публицистичку књигу „Острво Сахалин“. Данас у Јужно-Сахалинску постоји Сахалински позоришни центар „Чехов“, ту се налази споменик овом писцу, као и музеј посвећен књизи „Острво Сахалин“, који се недавно преселио у нову зграду у Проспекту мира. Лик Чехова се налази чак и на магнетима који се продају као сувенири, док су на осталим сувенирима приказани медведи, затворенички ланци, црвени кавијар... Чехов, кавијар, нафта и гас су главни руски извозни артикли, а свега тога има на Сахалину. У том смислу Сахалин, који се налази веома далеко од Москве, ипак представља квинтесенцију Русије.

У Јужно-Сахалинску постоје лепа места за шетњу, као што су Парк Гагарина са возом за децу, зоолошки врт, спортско-културни комплекс „Планински ваздух“ са скијашким скакаоницама и жичаром на падини планине Бољшевик и музеј железнице на отвореном (прва железничка пруга овде је отворена још 1906). Овај град, смештен међу брдима, у којем због честих земљотреса преовлађују четвороспратне грађевине, пружа својим становницима удобност и квалитетне услове за живот. Можете га обићи пешице, а ако сте љубитељ лова или риболова довољно је да отпутујете нешто северније до бројних ловишта, река, језера и залива које Сахалин нуди.

До средине 19. века сматрало се да је Сахалин полуострво. Тада је руски морепловац Генадиј Невељској доказао да је ова територија са свих страна окружена морем. У октобру 2013, поводом обележавања 200-годишњице од рођења Невељскоја, у Јужно-Сахалинску је откривен нови споменик овом поморцу, а широм града могла се прочитати кратка парола: „Сахалин је острво!“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.