Подигнут тачно на месту где је 1881. године смртно рањен руски цар Александар ӀӀ, Храм Спаса на крви грађен је 24 године, умногоме због изузетно сложеног декора у унутрашњости здања. Његове зидове покрива седам хиљада квадратних метара мозаика са приказима православних светитеља и небеских покровитеља породице Романов, дело неколицине познатих руских уметника. Првобитно храм није био намењен за масовне посете и вероватно је управо због тога његова унутрашњост толико раскошна. У њему се до данас чува део калдрме на који је пао погођени владар. На том месту је подигнут посебан параклесион.
После Октобарске револуције црква је постала доступна широј јавности. Данас је то једна од највећих знаменитости овог града.
Кеј канала Грибоједова бр. 2
Дворац је припадао једном од најстаријих и најутицајнијих аристократских родова Русије, кнежевима Јусуповим. По унутрашњем уређењу могао би се упоредити можда само са царским резиденцијама. Због тога се прославио као „енциклопедија” петербуршког аристократског ентеријера, а касније и као „музеј раскоши”. Дворац има скоро тридесет блештаво уређених дворана са огромним таписеријама, масивним кристалним лустерима, старинским књигама, гипсаним орнаментима врхунске израде италијанских и руских мајстора, са осликаном ротондом, па чак и са сопственим позориштем са барокном сценом.
Иако је то био само један од 57 двораца широм Русије који су припадали овој породици, неокласично здање на обали реке Мојке данас је најпознатије међу њима. Управо у овом дворцу је 1916. млади Феликс Јусупов са завереницима убио блиског пријатеља последњег руског цара Григорија Распућина.
Улица декабриста бр. 21А
Здање је подигнуто 70-их година 19. века од средстава највећег мецене епохе Александра Штиглица. Он је у њему основао уметничку академију. Много година касније ту је сакупљена невероватна колекција уметничких предмета, набављених на европским аукцијама и добијених од руских аристократа, дипломата и индустријалаца. Међутим, ништа мању пажњу заслужују и унутрашња архитектура и декор саме грађевине.
Пројектовао ју је чувени архитекта Максимилиан Месмахер (који је такође подигао дворце многих великих кнежева у Санкт Петербургу). Он је пре тога пропутовао европске престонице, упознајући се са њиховим искуством у изградњи музејских простора. Тако је Музеј „Штиглиц” постао потпуно нов тип музејског здања за Русију: са посебно осмишљеним системом осветљења и јасним симетричним распоредом.
Срце и композициони центар здања чини Велики изложбени атријум, који подсећа на двориште италијанске палате, са грандиозном стакленом куполом.
Сољани сокак бр. 13
Ова летња царска резиденција код Санкт Петербурга је неоспорно једно од најлепших места повезаних са династијом Романов. Величанствен споља, није ништа мање привлачан изнутра. Свечани ентеријери блистају у позлати, зидови су пресвучени кинеском и лионском свилом, а у свакој дворани свечаног низа уздиже се по једна висока пећ обложена украсним плочицама, направљена специјално за дворац.
Истина, данас је сва ова раскош резултат рестаурације приликом обнове споменика. За време Другог светског рата дворац је, наиме, тешко оштећен, као и његова чувена Ћилибарска соба, дворана од пода до плафона покривена ћилибаром. Садржај ове собе је тајанствено нестао за време рата и нико до данас не зна где се крије. Током последњих десетак година руски мајстори и научници су собу вратили у пређашње стање, израдивши њену тачну реплику.
Садоваја бр. 7 (град Пушкин)
Мариински театар је позорница петербуршког балета и позоришта. У царска времена било је то главно место сусрета аристократије и царске породице. Ово велелепно здање више пута је реконструисано мењајући свој изглед, али до дан данас велика сцена „Мариинке” (како се популарно назива позориште) представља оличење императорског шика.
Италијанско-руски архитекта Алберт Кавос акценат није ставио на фасаду или главно степениште, него баш на дворану која се с правом сматра за једну од најлепших на свету. Њени зидови са баршунастим умецима и седишта у боји морских таласа одударају од традиционалног изгледа царских позоришта (обично их краси црвена боја са позлатом). Посебну пажњу привлачи плафон са дванаест нимфи окруженим амурима и медаљонима са портретима великих драмских писаца. Али, најпрепознатљивији детаљ театра је лустер из 60-х година 19. века са чак 23 хиљаде кристалних висећих украса.
Театрални трг бр. 1
Још једно од најлепших здања Санкт Петербурга настало је крајем владавине Катарине ӀӀ на обали реке Фонтанке. Оно је брзо стекло репутацију популарног монденског места. Данас је то историјски центар града, али некад се Шуваловски дворац налазио на периферији. У то доба река Фонтанка је била граница до које се пружао Петербург.
Унутра је простор у стилу неоренесансе подељен на дворане, при чему свака има свој сопствени декор. За једну од најлепших сматра се Плесна дворана коју красе мермерни стубови, а горњи део зидова декорисан је скулптурном композицијом са сценама из Тројанског рата. Данас је Шуваловски дворац својеврсна „шкриња” драгоцености: у њеном велелепном ентеријеру смештен је приватни Музеј Фабержеа.
Кеј реке Фонтанке бр. 21
Ово је једна од највећих библиотека на свету и прва национална библиотека Русије. Првобитно је имала задатак да сакупи све (!) књиге штампане на руском језику (како у Русији, тако и у иностранству), као и књиге о Русији на страним језицима. Али није импресивна само по својој колекцији књига.
Стару зграду библиотеке, коју је пројектовао Италијан Карло Роси и која гледа на Јекатерининску башту (у прво време царица је чак лично надгледала изградњу библиотеке), чини неколико сала са посебним уређењем. Вероватно је најимпресивнија међу њима Кабинет Фауста или, како се још назива, Готичка сала. Уређен у средњовековном стилу са разнобојно осликаним крстастим сводовима, Кабинет подсећа на европску манастирску ћелију из XV века.
Садоваја бр. 18
Главно здање Ермитажа, чувени Зимски дворац, био је главна резиденција руских царева током неколико векова. Зато су његове 1084 собе посебно свечано и раскошно уређено: почев од гранитног Јорданског степеништа па све до приватних просторија Романових.
Временом су дворане окићене драгим камењем више пута мењале изглед. Последњи пут то се догодило после Другог светског рата. Дворац је, наиме, био лака мета и погођен је са 17 артиљеријских пројектила и две авио-бомбе. Осим тога, експлозије у околини здања изазвале су оштећења историјских дворана. Међутим, и данас дворац чува оригинални декор и ентеријер. Како би се све то благо спасло, сарадници музеја и добровољци су у своје време морали да покажу посебну посвећеност и више ноћи проведу у подрумима Ермитажа.
Дворски трг бр.2
Овај раскошни дворац пројектовао је омиљени архитекта царице Јелисавете Петровне и аутор Зимског дворца, Италијан Бартоломео Растрели. Али током неколико векова летња резиденција више пута је реконструисана (у складу са актуелном модом у архитектури) и зато ентеријери показују јасне трагове различитих стилова и укуса. Ту су и барокна галерија са позлаћеним орнаментима и великим огледалима (ради визуелног проширења простора) и радни кабинет Петра Великог израђен од храстовог дрвета, а препознају се и црте рококо стила и суздржаног класицизма.
Међутим, све што се овде данас може видети резултат је напорног рада рестауратора током неколико деценија. За време рата дворац је, наиме, спаљен и уништен. Фактички је подигнут из рушевина.
Разводнаја бр. 2
У тренутку изградње Исакијевски сабор је био најскупљи храм у Европи (само на куполе је утрошено 100 килограма злата) и требало је да буде „главна православна светиња империје”. Међутим, овај статус стално су освајали нови кандидати. А сабор високи 101 метар у центру града остао је као споменик епохе и један од најмонументалнијих храмова у земљи. Осим тога, дуго се градио, чак 40 година, при чему су градитељи унутрашњем уређењу приступили са једнаким пијететом као и изради велелепне фасаде.
Плафон површине 816 квадратних метара осликао је најбољи портретиста свог времена Карл Брјулов. Храм је изнутра украшен драгоценим мермером, лазуритом, малахитом и сложеним мозаицима. Импресивно изгледају масивни лустери тешки по три тоне, као и купола цркве у чијем центру се налази скулптура голуба у лету, симбол Светог Духа.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
