Када се њихов активни живот заврши, авионе и хеликоптере остављају на некој пољани обично у близини аеродрома.
Пре него се летелице оставе на „гробљу“, са њих скидају све детаље који још могу да се искористе. Војни авиони су у таквом стању да више никада не могу учествовати у акцији. Детаље који нису толико важни не скидају стручњаци, већ аматери ентузијасти. Од авиона на крају остаје само костур.
Туристи воле да посећују гробља авиона, да се пењу у велике летелице и сликају се. Доживљавају их као луна-парк.
За пензионисане пилоте гробље је место носталгије и туге. Они често долазе са својим унуцима да им покажу каквим су машинама некада управљали.
Московска гробља авиона затварају градске власти због изградње нових стамбених четврти.
У другим деловима Русије гробља авиона и даље постоје. Нека од њих постају све већа. Међу највећима су гробља поред Уљановска и Казања.
Нека гробља су позната под различитим именима, на пример „Аеродом за обуку пилота Универзитета у Самари“, где неке авионе још користе студенти.
Руска гробља авиона нису највећа на свету. Поред америчке војне базе у пустињи Мохаве (Аризона) има око 4 400 авиона који више никада неће полетети. Овај светски рекорд је заиста тешко оборити.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
