Олом је малено јакутско село. У њему живи само неколико породица и сви су стари људи. Около њих се пружају тајга и мочваре. Најближи град се налази 70 километара од Олома. Телефонских веза нема, као ни директног саобраћаја.
У ово село су крајем јула 2014. године у госте код рођака дошле Карина Чикитова и њена 21-годишња мајка. Карина је имала 3 године и 8 месеци. Девојчица се 29. јула пробудила, доручковала лепињице и отишла да се игра напоље са штенетом по имену Кирачан, што у преводу са јакутског значи „беба“. И нестала.
Тога дана девојчицина мајка је радила у сенику и на дете је требало да пази бака. Али стара жена је после доручка заспала, а када се пробудила, помислила је да је дете са мајком.
Увече су се жене среле, нису виделе Карину и закључиле су да је код оца. Овај је, наиме, одавно живео са новом породицом и планирао је да тога дана дође у Олом и одведе ћерку на неколико дана код себе.
Међутим, три дана касније Каринин отац се сам појавио у Олому. „Нисам одвео ћерку са собом“, рекао је, објаснивши да је на дан када је она нестала био хитно упућен на службени пут.
Тада су у селу приметили да је заједно са девојчицом нестало и њено омиљено штене.
Потрага је започела трећег дана после нестанка. Полиција је одмах покренула кривични поступак на основу члана „убиство“. У потрагу за дететом кренуло је око сто спасилаца и волонтера. Дивљи терен у пречнику од 30 километара су претраживали водичи са псима и беспилотне летелице.
„Са сваким даном потраге смо губили наду, посебно када смо у близини видели медведа“, рекао је један од учесника потраге.
Дивље животиње су заиста биле у покрету, покушавајући што више да се удаље од шумских пожара. Осим тога, због пожара у тајги је била слаба видљивост, ваздух је био пун смога. Наде је било мало и зато што се ноћу у том крају чак и лети температура спушта до минус један. „Ноћу је било изузетно хладно: будио сам се дрхтећи иако сам спавао у врећи за спавање“, рекао је један спасилац.
Сматрало се да није могуће у таквим условима пронаћи дете. Посебно након што су у мочвари пронађене њене потонуле чизмице и јакна. То је значило да је Карина остала само у чарапама и мајици, а чак и топло одевени мушкарци су притом зебли у врећама за спавање.
Преломни тренутак догодио се деветог дана после нестанка: неочекивано у село је дошло Каринино куче. Гладно, прљаво и преплашено. Пас је одбијао да напусти двориште и одведе људе тамо одакле је дошао. Али траг су почели да прате пси трагачи. То је помогло. Ипак, они нису одмах успели да нађу Карину, него тек три дана касније.
„Седела је у густој шаши и ћутала. Нисам је чак ни приметио. Сама ме је видела и пружила руке. Узео сам је, била је тако мајушна, лака као перо. Ноге, руке и лице скроз изуједани од комараца до крви. Насмрт преплашена, без обуће. Одмах је тражила воде, рекла је да је гладна. И заплакала“, испричао је волонтер Артјом Борисов, који је нашао девојчицу.
Пронађена је 6 километара од Олома дванаестог дана потраге. Изгубила се у шуми када се играла са штенетом. „Она просто физички није могла да преживи скоро две недеље у тако екстремним условима“, чудили су се спасиоци. За 12 дана дете је изгубило трећину своје тежине. Све то време се хранила бобицама, пила воду из потока, а ноћу се грејала уз псића.
„Запањило ме је то што је то детенце знало како да се припреми за спавање: бирала је место, брала траву за лежај. Преживела је умногоме захваљујући псу. Важно је да у таквој ситуацији поред човека буде жива душа“, присећала се новинарка Викторија Габишева, која је о томе написала књигу.
Карина је преко 20 дана провела у болници. Могла је да једе само добро уситњену храну и није устајала из кревета: није могла због изранављених и изуједаних ногу.
Овај догађај је потпуно променио њен живот. Након овог случаја девојчица је добила огромну пажњу. Годину дана касније на аеродрому у Јакутску подигнут је споменик њој и њеном псу.
Уписала се у балетску школу у Јакутску. Данас се бави балетом и сања о томе да игра у „Лабудовом језеру“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
