У првим годинама Другог светског рата совјетски „противтенковски“ пси су били велика препрека Немцима у њиховој офанзиви. Војници су товарили на псе експлозив и слали их на непријатељску оклопну технику. Данас та чињеница може изгледати забрињавајуће активистима за заштиту права животиња, али треба имати у виду колико је језива била перспектива уласка моћног и злог непријатеља у Москву.
Митраљези на немачким тенковима су били постављени сувише високо да би могли гађати тако ниске циљеве као што су пси „самоубице“, а Немци нису могли лако изаћи из тенка и побити псе пушкама јер их је ватром покривала совјетска пешадија.
Немачке тенковске јединице су често заустављале напад када су на бојном пољу виделе војнике са псима. Једини ефикасан метод спречавања „псећег напада“ било је коришћење бацача пламена. Често су током офанзиве немачке трупе убијале све псе на које су успут наилазиле. Чак је и немачка авијација отварала ватру на њих.
Совјетски Савез је почео да тренира овакве псе још током 1930-их, далеко пре почетка Великог отаџбинског рата.
„Противтенковски“ пси су били обучени да пужу испод непријатељског тенка са 12 килограма експлозива на леђима. Из експлозива је вирила дугачка полуга и активирала га је у контакту са циљем.
Пси су били истренирани тако да се завуку испод тенка. Најпре су по неколико дана остављани без хране, а комаде меса су налазили испод вежбовних тенкова, па су пси тако навикли да их траже испод сваког тенка. Такође су били обучени да се не боје тешке артиљерије и да се прикрадају тенку отпозади како би избегли ватру из непријатељских митраљеза.
Војни кинолози на бициклама. Парада на Црвеном тргу, Москва.
Public domainПрви „противтенковски“ пси су се у Црвеној армији почели користити 1939. године, а након две године и у правим борбеним дејствима.
„Противтенковски“ пси Првог специјалног батаљона (212 паса и 199 дресера) учествовали су у борби близу Москве.
Први већи напад паса на тенкове завршио се катастрофално јер совјетска пешадија није покривала псе ватром, тако да су их Немци без потешкоћа побили. Поред тога, дресери су направили велику грешку што су у обуци користили совјетске тенкове који имају дизел моторе. Немачки тенкови су користили бензин, а пси су навикли на мирис нафте, тако да су били потпуно збуњени у овој акцији.
Многи војници су побијени, а преживели су се предали заједно са псима. На саслушању су дресери одали совјетске методе обуке „противтенковских“ паса.
Први специјални батаљон је уништен, али је Совјетски Савез наставио да користи псе против Немаца, само што је промењена тактика и обновљена је дресура. Крајем 1941. године на фронту је учествовало преко 1.000 паса, а већ у наредној години их је било преко 2.000.
Пси „самоубице“ су 21. јула 1942. године утицали на исход велике битке код Таганрога на обали Азовског мора.
Када су непријатељи са 40 тенкова уништили батерију противтенковских топова и открили положаје морнаричке пешадијске бригаде, четврта чета противтенковских паса је била једино оружје између командног пункта и Немаца.
У напад је истовремено кренуло 56 паса. Уништено је много непријатељских тенкова. Ти пси су зауставили напад и чак приморали Немце да се повуку са бојног поља.
Одбрана Лењинграда,1943 година.
TASSТоком опсаде Лењинграда група паса је дигла у ваздух непријатељске тенкове и утврђења. Они су вешто нашли пролаз кроз бодљикаву жицу, лоцирали непријатеља и потрчали према улазу у бункере где су осетили да има људи. Успели су да дигну у ваздух неколико бункера и складиште муниције.
Средином 1943. године ситуација на фронту се променила. Црвена армија је почела да добија веће количине противтенковског оружја којег није било довољно у првим данима рата. Тада је обустављена примена паса „самоубица“.
Ови пси су током рата укупно уништили 304 непријатељска тенка и можда су пресудно утицали да се ситуација на фронту промени у корист Совјетског Савеза и тако пружили велики допринос слому нацизма.
Припадници минерске службе са псима на Паради Победе на Црвеном тргу, Москва.
Када је совјетска армија већ била сигурна у победу преостали пси су додатно обучени за откривање мина. Многи од њих су преживели рат.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу