У Старој Русији „троном“ се називало посебно „царско место“ – специјално украшена столица у цркви под малим кровом, где се молио цар. Најпознатији и најстарији сачуван престо је „Мономахов трон“ у Успенској цркви московског Кремља.
Он потиче из 1551. године, а за себе га је приредио цар Иван Грозни. Према легенди, први овакав престо у Русију је послао сам византијски император Константин Мономах.
Ово је дрвени престо покривен плочицама од слоноваче, чиме се алудира на библијски престо цара Соломона. На изрезбареним плочицама приказани су сижеи из живота цара Давида. На наслону се налази двоглави орао, као и изнад наслона, овога пута у злату.
Сматра се да је престо припадао Ивану Грозном, мада се први пут спомиње неколико деценија после његове смрти, тек средином XVII века. Непознато је ко је га је израдио и одакле потиче. На крунисању Николаја II на њему је седела царица мајка Марија Фјодоровна.
Овај престо највероватније је био поклон персијског шаха Абаса Великог цару Борису Годунову, који је власт преузео после династије Рјурикович. Управо тиме се објашњава источњачки низак наслон. Персијски мајстори су богато украсили трон златом, придодајући му читаву колекцију драгог камења – тиркизе, турмалине и рубине. На изатканом баршунастом платну израђени су флорални мотиви. Сматра се да је ово један од најстаријих сачуваних церемонијалних тронова у Русији.
Ово је још један поклон шаха Абаса Великог, овога пута првом цару из династије Романов Михаилу Фјодоровичу. Почетком XVII века престо су направили персијски мајстори. Основа од дрвета покривена је златним плочицама и драгим камењем, укључујући стотине рубина, турмалина и сафира, као и бисерима.
Сматра се да је цар Михаил свој престо свуда носио са собом, такође и у ратне походе (због чега је део злата и камења изгубљен). Дуго је после цареве смрти престо стајао у Успенској цркви Кремља и користио се за крунисања (вероватно као место за царицу). Осим тога, управо овај трон је 1896. године за своје крунисање изабрао цар Николај II.
Овај раскошни престо начинили су крајем XVII века персијски мајстори. За историчаре је и даље загонетка како је он доспео код цара Алексеја Михајловича. Према једној верзији, био је то поклон од персијског шаха, према другој дар јерменске трговачке компаније, док га је према трећој руски цар сам купио. У сваком случају, после набавке оваког престола, почели су преговори о томе да ирански трговци могу своју робу да превозе преко руске територије.
Престо од сандаловог дрвета обложен је златним и сребрним плочицама и украшен са скоро хиљаду дијаманата. На наслону су приказане фигуре апостола Петра и светог Николаја. Сматра се да је ово најбогатије украшен руски царски престо. Касније је често коришћен на крунисањима заједно са престолом Михаила Фјодоровича.
Ово необично сребрно престоље начињено је 1682-83. године посебним поводом. Први и последњи пут у руској историји Русија је истовремено добила два цара. Обојица су били синови Алексеја Михајловича, али из различитих бракова. Иза обојице су стајале утицајне породице које су на престо гурале свог наследника. Иван је био старији 5 година и имао је веће право на престо, али је био врло болесно и слабо дете. Зато је енергични и амбициозни Петар крунисан заједно с њим. Али фактички је уз двојицу малолетних царева владала њихова старија сестра Софија. На престолу је чак био начињен специјални прозорчић, кроз који је Софија шапутала савете својој браћи.
Позлаћени престо је украшен у барокном стилу техником цизелирања по металу. Богато је украшен симболима власти: двоглавим орловима, лавовима, једнорозима, крунама и куглама са крстом. Седишта су покривена баршуном.
1731. године овај престо је у Лондону израдио Николас Клаузен за царицу Ану Ивановну. Трон се налазио у Великој престоној дворани Зимског дворца у Петербургу на специјалном узвишењу са малим кровом. Наслон престола (као и задњу страну читаве конструкције) украшавају извезени двоглави орлови.
Царица Јелисавета Петровна обожавала је раскош и китњасто украшавање. Била је зато љубитељ барокног и рококо стила. Престо од храстовог дрвета из 1742. године са златним орнаментима пресвучен баршуном припадао је њој.
Павле I је био велики љубитељ церемонија. Од њега до наших дана сачувано је неколио престола. Наиме, у свакој својој резиденцији он је држао по један. У омиљеном дворцу у Гатчину налазио се овакав престо са приказом малтешког крста и малтешке круне (јер Павле је био велики мајстор Малтешког реда, а не само руски цар).
У Зимском дворцу Павле је седео на другом престолу, који је био дело дворског архитекте Христијана Мејера. Притом се сматра да су оба ова престола копија Великог императорског престола из 1721. године.
Павле је имао и посебну свечану столицу само за великог мајстора Малтешког реда (на којем нема чак ни двоглавог орла, мада су ноге начињене у облику два орла).
Овај престо је био дело архитекте Ђакома Кваренгија и начињен је 1798. године за Малтешку капелу Воронцовског дворца, који је Павле поклонио Малтешком реду.
Претходници Александра III су током XIX века имали класичне европске престоле без икаквих посебних украса (осим можда извезеног грба на наслону). А Александар је фактички увео у моду „руски стил“ и повратак коренима. Зато је његов престо, овако богато извезен, као одора староруског цара, са монограмом А, украшавао престону дворану Гатчинског дворца.
Николај II је пуно пажње поклањао историјском наслеђу (посебно с обзиром на то да је за његове владавине династија Романов прославила 300 година власти). За њега је израђено неколико престола који су подсећали на тронове старих московских царева. На пример, овакав трон се налазио у Андрејевској дворани Великог кремаљског дворца. Док је за своје крунисање Николај изабрао престо првог Романова – цара Михаила Фјодоровича.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
