Револуција руских старт-ап пројеката

Русија и даље интензивно развија свој иновациони потенцијал. Током протеклих осам година у земљи је изграђено 12 нових техно-паркова, у којима се ради на преко 775 старт-ап пројеката. У овом тренутку приоритет имају следеће сфере руског иновационог развоја: IT, биотехнологије, авијација и прехрамбена индустрија.

Русија ће у септембру наредне године бити домаћин Светске конференције научнотехнолошких паркова и иновационих територија, коју организује међународна асоцијација научнотехнолошких паркова IASP. Како је у интервјуу за „Руску реч” рекао председник IASP Жан Франсоа Балдучи, међу добре стране Русије, које су привукле организаторе конференције, спада и муњевити раст броја техно-паркова по целој земљи.

Оријентација на старт-ап пројекте и регионе

Географија иновационих пројеката у Русији се шири. На пример, 2014. године су се на карти иновационих центара појавили град Тољати и Свердловска област, а 2015. године Нижњи Новгород. Доминик Фаш, oснивач француског научнотехнолошког парка „Sophia Antipolis”, сматра да иновације треба да потекну управо из региона, из градова као што су Томск, Казањ или Новосибирск. „Нису довољни крупни пројекти које финансира држава”, сматра он. „Иновацијама се не може управљати из једног центра”.

Нова лица научног менаџмента

Највероватније ће идућа година у Русији протећи у знаку старт-ап пројеката. Главне правце технолошког развоја земље за наредну годину одређује највећа државна манифестација „Отворене иновације” која ће се одржати у Москви од 28. октобра до 1. новембра. Форум ће овога пута у свом програму највише пажње посветити управо старт-ап пројектима.

Експерти позитивно оцењују такву тенденцију. „У целом свету управо мала и средња предузећа покрећу економски развој”, уверен је Едвард Кроули, директор Сколковског института за науку и технологију (Skoltech). „У циљу стимулације њиховог развоја треба обучити и надахнути нову генерацију предузимача и успоставити тешње узајамне везе између науке и индустријске производње”. Поред тога, сматра Кроули, Русији су потребни извори „ризичног капитала”, тј. дугорочне инвестиције.

По Балдучијевом мишљењу, задатак који Русија сада треба да реши јесте стварање средине оријентисане управо на развој старт-ап пројеката. „Треба стимулисати њихов раст и амбиције. Потешкоћа је у томе што ти пројекти треба да буду међународни и отворени за цео свет”, сматра експерт. Поред тога, излазак руских старт-ап пројеката на глобално тржиште отежан је и величином територије Русије, јер „што је већа земља, теже је да носиоци пројеката доживљавају себе као део остатка света”, истиче он.

„Велике компаније као троми слонови”

Има ли наде за високу технологију?

Оптимисти су приметили да се Русија по више критеријума већ квалификовала као високотехнолошка сила. Ипак, већина Руса не верује да ће њихова земља у скорој будућности постати водећи извозник у области високих технологија. Како ствари заиста стоје?

Главни проблем у Русији није одсуство занимљивих пројеката, него трансфер технологија и комерцијализација, истиче Доминик Фаш, који је преко 20 година био на челу представништава највећих међународних енергетских компанија у Русији, укључујући Schlumberger и Enel.

„Снага Русије је у крупним компанијама као што су РЖД или ’Газпром’. Али велике компаније су као троми слонови. Оне нису много пријемчиве за иновације. Њима је тешко да послују са малим старт-ап пројектима. Ја сам одлучио да оснујем организацију која ће се бавити управо трансфером технологија, тј. тражиће и уводити нова технолошка решења. Већ смо потписали споразуме са појединим руским енергетским компанијама”, саопштио је Фаш за „Руску реч”.

По његовом мишљењу, крупан бизнис треба да преиспита своја улагања у иновације и науку. „Компанија Schlumberger је била лидер на тржишту јер је сваке године у иновације инвестирала око 5% своје добити”, сматра Фаш. Многе велике руске компаније недовољно улажу у научне пројекте и то објашњава њихову рањивост у случају западних санкција, каже бизнисмен, подсећајући да су „поједине руске нафтне платформе направљене од 90% западних делова”. По Фашевом мишљењу, Русија може да надомести увозне технологије, али за то је потребно време.

Русија треба да реформише своју економију, али не ради краткорочних циљева замене увозних производа производима домаће производње, него да би постала пуноправна учесница светског иновационог тржишта, наглашава Едвард Кроули. „Русија поседује све интелектуалне ресурсе који јој омогућавају да у наредној деценији прође кроз такву трансформацију”, каже Кроули и додаје: „За постизање тог циља потребно је успоставити везу између бизниса и науке, боље разумети унутрашње и међународно тржиште и инвестирати капитал. Све је то изводљиво”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.